4. Đavolji šegrt i pakleni kotlovi

undead_alchemist_by_oxeren-d61t6s3

Kao što to obično mora da bude, sve je od početka naginjalo ka katastrofi, mada je alhemičarski šegrt Vitalije mogao da čestita sebi na pokazanoj hladnokrvnosti – zgrušanu tinkturu baziliskovog oka je kuvao sa laticama muškatle sve dok nije zatro bazd močvare, kredom je premazao zid oprljen toksičnim ognjem, a činjenicu da zbog napukle retorte neće imati ni pišljivog bakrenjaka do sledećeg uštapa, prihvatio je staloženo poput prepodobnog Ignjacija Antiohijskog koji sa svetačkom pomiriljivošću odlazi da ga prožderu lavovi.
Tek kada je trećeg dana, u zamračenoj radionici, otškrinuo kovčeg iz kojeg je muva zazujala, Vitalije je dozvolio sebi da promuklo opsuje kurvu sudbinu i krvavo šegrtovanje, čitav alhemičarski esnaf i kalfu Germanija, kao i njegove posrane gljive muhare i vražiji melem protiv prišteva.
Razroki homunkulus iz tegle se kezio, kao da se podsmeva. Muva je odzujala.
Znao je Vitalije da nikakav blef neće pomoći; kada bi spravio melem bez kitajskih muhara, kalfa Germanije bi ga samo pogledao onim rovitim očima, prošaptao – tako mi svih apostola, Vitalije, saberi se – i poslao ga nazad da sa pripravnicima seče drva, skuplja strugotinu, čisti srču i muti topljenu bronzu sve dok se ne pojavi ona mutava baba što premešta saksije, u sobi u kojoj nema ni baba ni saksija.
Odluku je doneo dok je praznio kovčežić pun upropašćene kulture gljiva, zemlje i slepih crva.
Došao je trenutak, znao je, da pozove pomoć.
Pažljivo je razmotao svitak s čudnovatim zapisom – još ga je onomad, i to ne za male pare, kupio od onog tevtonskog pustolova, von Urliha, ludaka što se kleo da je poginuo u boju na obali reke Jordan, ali da je nakon trećeg dana vaskrsao. Tvrdio je još i da poznaje veštine nekromantije, ima nepotpisan ugovor sa Đavolom, govori jezik pustinjskih demona i da može popiti stotine litara kvalitetnog breslavskog piva i da je spreman sve to dokazati, uz razumnu nadoknadu, razume se…
Vitalije duboko uzdahnu.
Okrenuo je homunkulusovu teglu i njegov podrugljivi osmeh prema zidu, nabavio uncu jareće krvi i mokraću magarca, pročitao zapis i zapalio jarčeve testise na mangalama – to posle može i da se pojede, ako se ispostavi da je Tevtonac lagao.
Umesto u ognju i dimu, On se pojavio na sasvim razočaravajući način – iskoračio je iz senke. Imao je kožu belu kao magnezijum i zube od stakla, ali od rogova nije bilo ni traga. Ipak, osećao se blagi miris ukvarenih jaja.
Šegrt Vitalije se nakašlja. Nije očekivao da će se tako brzo odazvati.
– Imam predlog za vas – rekao je.
Dva oka boje rđe se raširiše upitno.
*
Godinama kasnije, pričalo se da je šegrt Vitalije pobegao na brod ili da se najeo muhara iz Kitaja pa se pridružio onom redu ratnika – monaha što se sa muhamedancima tamane po pustinji. Stariji šegrti su, pak, tvrdili da je Vitalije otišao sa onom malom praljom na koju je bacio oko, da sada uzgaja buljuk dečurlije i obrađuje zemlju.
Niko nikad nije saznao da je Germanije, tada još kalfa, prvi ušao u napuštenu radionicu, i tek što je opsovao maloumnog šeprtlju zbog nagaravljenog i kredom umazanog zida, kad mu je pažnju skrenuo misteriozni svitak na podu.
Nije Vitalije otišao na brod, znao je Germanije, niti tamani nevernike u dalekim zemljama, a još manje uzgaja decu i ore zemlju. Vitalije je, prosto rečeno, odlučio da promeni firmu.
Što se alhemičarskog esnafa tiče, stvari su prosto procvetale – prodavanje bubonične kuge, trbušnog tifusa i lepre u amfori se, u korespondenciji s mnogim uglednim ali zaraćenim evropskim papama i vasilevsima, pokazalo kao unostan posao, unosniji nego pomade protiv prišteva i impotencije.
Ruku na srce, ništa od toga ne bi bilo moguće da Germanije nije otkrio na podu radionice ugovor sa novim poslovnim partnerom, onog za kog mladi Vitalije upravo sada meša paklene kotlove. Može se čak reći da mu to ide daleko bolje nego alhemičarski zanat… mada je upitno koliko u tome uživa.
Ali to je već tajna koja će ostati između majstora Germana i razrokog homunkulusa.

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s