10. Noć beskrajnog potopa

Opet je počelo. Čuo sam zvuk, pljusak kiše na prljavom asfaltu. Kapi krupne kao šake, mrvile su svet. Glasno, potmulo, zaglušujuće. Nebeski vodopad neviđen još od vremena praotaca sada se izlio a nadanja i molitve upućene Bogu molile su ga da bar četrdeseti dan stane. Jer evo trideset deveti je na izmaku a on ne... Continue Reading →

Advertisements

9. Ghosti

Ponekad mi se čini da živim jedan te isti dan iznova. Ustajem, ako uopšte uspijem zaspati, u ranu zoru. Pretrčavam dvorište okrećući se oko sebe uzalud tražeći kočiju. Naravno, nje nema tu. Ali oni me rijetko iznevjere. Osjećam topli vazduh na vratu od njihovog dahtanja, u krajičku moga oka ponekad se pojave - sivi ljudi... Continue Reading →

8. Zor

Teška je noć pod vetrom. Jedino jela huji. Daljne kiše šume, štedro poniru na dol. Nad nama dažda nema, za našim suvim oknom. Vosak sa sveće kapa i odranja na sto. Ko patnik drhtav gorim. Pod krovom stari dvor. Kroz okrštena okna vetri nadiru u hol. Ne idi im kad grmi, uvek pričala je mati.... Continue Reading →

7. Noćne stvari

  Arči je otvorio oči i ugledao tamu. Listovi moćnog hrasta u čijoj je krošnji sedeo blago su podrhtavali pod letnjim povetarcem. Pogledao je ka nebu. Mesec je bio pun. Ponovo je zažmurio i usredsredio se na osvežavajući dodir vetra koji ga je nežno šamarao, na hladnu silu koja je doplutala do njegovih nozdrva. Pogledao... Continue Reading →

6. Noćna smena

Nikada se do sada nisam ovako napatio preskakajući zid fabrike. Doduše, do sada sam uglavnom to činio da bih pobegao iz kruga fabrike, nikada da bih ušao. I pre svega, nikada to nisam radio noću. Ležao sam neko vreme opčinjen noćnim nebom čekajući da me bol u zadnjici posle pada bar malo popusti, dok mi... Continue Reading →

5. Putešestvije krivonogog Gavre

Treći je mesec kako je Gospod izgubio senku. Drugi je mesec kako je svet u svoju zamotan ostao. Uskoro će se navršiti prvi kako po zemljama ljudskim bauljam na krivim i bolnim nogama. Sedmica je prošla kako sam vid počeo gubiti. Krhko je meso ljudsko, ali bolje nisam mogao dobiti. Greh bi neoprostiv bio da... Continue Reading →

4. Maska

Limuzina klizi kroz noć, vijugavim putem kroz stogodišnju crnogoricu. Sedi na zadnjem sedištu, naizgled spokojno posmatra mesec. Ali u pitanju je tek maska, varka koja bi prevarila samo površnog posmatrača. Bila je tako sigurna u ovo. Više nije, i nokte zabija u sopstvene dlanove ne bi li se nekako smirila. Automobil se zaustavlja ispred raskošne... Continue Reading →

3. Kraj noći

-..nema... Nema više. Nestalo je. Šake mi se zgrčiše, same od sebe. Disao sam polako, pokušavajući da sakrijem bes. Jolen zajeca od bola. Pomilovao sam je po čelu, i polako ustao. Tilm se tresao. Obrisao sam ruke o kecelju i položio ih na njegova ramena. Cimnuo se a onda oborio pogled. Posramljen. -Sve je u... Continue Reading →

2. Noć

  U početku beše samo zvuk. Dum..dum...dum...Ritmični prolazak krvi kroz komore. Dum, dum za stanje stalnog polusna. Dum za hranljive materije na putu do tela kroz crevo zakačeno za pupak. Dum, dum, dum. Spokoj zvuka. Pritisak. Strah. Teskoba. Zaslepljujuć bljesak. Krik.             Hladnoća. Pokret. Vlaga. Neprijatnost. Dodir. Dolazak na svet se smatra početkom života. Međutim,... Continue Reading →

Blog at WordPress.com.

Up ↑