6. Izgubljeno vreme

scientist

Kukovi mlade Holokove sluškinje prkosno su se njihali dok su ih posmatrala dva zabezeknuta para očiju. Pogledi dvojice posetilaca, braće Stokton,  zadržali su se na praznom hodniku gde je devojka nestala u nekoj od prostorija naučnikove vile pitajući se: jel ona to mislila ozbiljno?

,,Ko kaže da je teško pronaći dobru poslugu?” iz razmišljanja ih je trgao glas Rutgera Holoka, renomiranog fizičara, člana Kraljevske Naučne Akademije. Stajao je na stepenicama verovatno i tokom njihovog razgovora sa sluškinjom i posmatrao ih zamrznutim osmehom.

,,Samo treba znati gde tražiti” osmeh se odmrzao. ,,Ako se obratite berzi rada kada padne neki ekscentrični diktator mnogo je veći izbor nego u staračkom domu, gde mislim da ih ostali pronalaze. Stvarno nemate vizit kartu? Kako je to moguće kod ljudi vašeg prestiža?”

Posetioci su se pogledali zbunjeno, tražeći opravdanje jedan kod drugoga.

,,Ali to sad nije važno. Imate sreće, obično nisam raspoložen da odvajam svoje dragoceno vreme na nepoznanike. Ako želite da razgovarate o poslu pođite za mnom. Kancelariju nemam, ali možemo da razgovaramo u laboratoriji. ”

Sama laboratorija bila je veća od ostatka Holokove vile. Očigledno je bila i mnogo više od laboratorije: sudeći po razbacanim ćebadima po podu služila je i kao spavaća soba. Kuhinja i trpezarija sudeći po prljavim tanjirima na radnom stolu. Pa čak i kovačnica-  ogromna peć dopunjavala je enterijer pretrpan kojekakvim spravama, a oko peći bili su razbacani mnogobrojni bronzani zupčanici. I mnoštvo ogromnih kalemovima, na kojima je bilo namotano nešto nalik na… bakarnu žicu? Sve to nadvijala je visoka tavanica sačinjena od mozaika čađavih prozora od kojih su neki čak propuštali sunčevu svetlost.

,,Dakle gospodo bankari, o čemu se radi?” upitao je Holok. Dok su braća Stokton kružili po laboratoriji pogledom sedeći na klupici pokrivenoj starim mantilima, Holok je sve vreme šetkao naokolo obavljajući neke sitne laboratorijske radnje. Kad-kad bi prosto nestao iza neke mašinerije da bi mu se glas začuo iz potpuno drugog pravca ili pomoćne prostorije. ” Šta je toliko poverljivo i važno da ste morali da me pohodite kod kuće umesto na Akademiji? Vaše investicije mi ne trebaju, moji izumi nemaju komercijalnu namenu. Ako želite nešto i da kupite od ovoga što vidite okolo, štošta mogu da vam poklonim, dobro bi mi došlo slobodnog prostora.”

,,Ovaj… možda je ovo bila greška”, najzad je progovorio jedan od braće i ustao. ,,Izvinite na smetnji.”

,,Gospodine Holok, nećemo okolišati, stvar je vrlo hitna”, brat preseče brata rečima i pogledom, ,,najpre da se predstavimo: ja sam Alan, ovo je moj brat Lojd. Mi smo osnivači i većinski vlasnici Stokton Grupe, čuvene bankarske korporacije.”

,,Trebalo bi da sam čuo za vas?”

,,Ovaj… tek nedavno smo preselili naše glavne kancelarije u London. Elem,  kao što znate, vlada njegovog visočanstva donela je dekret kojim je početak prethodne godine pomeren za mesec dana ranije. Utvrđena je ta takozvana… greška u računanju vremena-”

,,Aaa, čuvena Kraljeva korekcija vremena”, prekinuo ga je Holok. ,,Nestali dani, smešno. Ako mene pitate, u pitanju je još jedan slučaj masovne histerije, poput one kada je narod počeo da veruje kako se London nikada pre nije tako zvao, već da smo se jedno jutro probudili i prosto ga preimenovali. Kao da smo zaboravili njegovo pravo ime. Nema razloga za brigu, nekolicina ljudi završiće u ludari i ceo incident će ostati zaboravljen. Kao i pravo ime Londona”, namignuo je kroz isti onaj osmeh sa stepenica.

,,Kako god. Ta korekcija vremena se veoma loše odrazila na naš posao. Kao što možete i sami da zaključite, izgubljenih mesec dana za nas znači izgubljene rate otplate kredita, prvenstveno što smo vezali kredite za konačne datume otplate umesto za broj mesečnih rata. A zakon nam ne dozvoljava da menjamo ugovore sa klijentima.”

,,I kako vam tu ja mogu pomoći?”

,,Pa, mi smo… obavešteni da biste vi mogli da izvršite neku vrstu… rekorekcije vremena. Spremni smo i da platimo-”

,,Gospodo”, u Holokovim očima sevnule su jedva vidljive varnice. ,,Kao što sam već napomenuo, meni novac nije potreban. Druga stvar- Kralj je izričito zabranio eksperimente sa temporalnom dislokacijom. Tako nešto bi me koštalo članstva na Akademiji, da ne pominjem kaznu koju bih platio Njegovom Veličanstvu. Ne bih bio prvi naučnik na giljotini. To što ste čuli o meni, to su obične glasine.”

,,Niko ne bi morao da zna. Spremni smo da vam obezbedimo novu laboratoriju van domašaja Njegovog Veličanstva. Znate, imamo filijale u nekoliko evropskih zemalja-”

,,Da ne pominjem da je temporalna dislokacija teoretski nemoguća. Vreme se proteže objektivno- ono što mi zovemo kalendarom,  i subjektivno- u našoj svesti. Za potpunu dislokaciju bila bi potrebna manipulacija ne samo objektivnog, nego i subjektivnog toka vremena. I pri tom ne mislim samo na vreme u svesti pojedinca, na primer jednog putnika kroz vreme, već i vreme u svesti celokupnog čovečanstva! Za tako nešto bila bi potrebna količina energije koju ni para ni gravitacija ne bi mogle da proizvedu. Eventualno ako bi pokušali sa pobudom slobodnih elektrona, što je naš dobri Kralj iz nekog razloga takođe zabranio. Dakle ćorak.”

,,Radili ste sa slobodnim elektronima?”

,,Opet glasine. Ako ih vidite negde u laboratoriji, slobodno ih ponesite sa sobom.”

Ne bih prepoznali slobodni elektron ni da se sa njim vozimo u samohodnom tandemu sve do Vejkfilda, sličnu misao podelili su braća Stokton.

,,Kad smo se već dotakli slobodnih elektrona, njihova pobuda je izvodljivija nego temporalna dislokacija. Zamislite samohodni tandem koji nije potrebno navijati svakih nekoliko kilometara? Koliko bismo samo uglja uštedeli grejući parne kotlove uzavrelim elektronima? Ali da se okanemo maštanja, kada ste već tu da li biste mi pomogli pri jednom drugačijem eksperimentu? U pitanju je prostorna dislokacija, mogu da vas prebacim u bilo koju od vaših filijala po Evropi. Moram vas upozoriti, postoji izvesan rizik da se vaša DNK pomeša sa mišjom, ili DNK kakve bube. Ulazna komora se nalazi u podrumu i nije baš sterilna.”

,,Ne hvala, gospodine Holok. Znači vi smatrate da je putovanje kroz vreme-”

,,Nemoguće. Mašina bi morala da ima opseg celokupne svesti čovečanstva. A za pojedinca… hmm, ako bi se prigušilo jezgro, i to na svega nekoliko…Izvinite, ali morao bih da se vratim poslu.”

,,Izvinite vi što smo vam oduzeli dragoceno vreme”, dok su braća Stokton krenula ka vratima laboratorije, iza njihovih leđa već se začulo neobično zujanje. I Holokov glas iz pomoćne prostorije:

,,Ne brinite gospodo insp… siguran sam da ću ga već nekako nadoknaditi. ”

***

,,Dobar dan, mogu li dobiti vašu vizit kartu?”, prepoznatljiv, prodoran ženski glas zatekao ih je u holu Holokove vile, tek što su izašli iz laboratorije.

,,Ali mi smo malopre…Mi smo upravo…” braća Stokton stajali su skamenjeno sa uperenim prstima ka izlaznim vratima.

,,Ako ste došli nešto da nam ponudite za prodaju hvala, imamo sve što nam treba. Ako ste došli na još jedan informativni razgovor obratite se prvo advokatu gospodina Holoka. Imate minut da pokupite svoju robu ili proizvedete nalog za pretres ili hapšenje. Posle toga će vas do kapije ispratiti naši hrtovi.”

Zamrznuti osmeh Rutgera Holoka opet ih je posmatrao sa stepeništa, da bi se ovog puta bez reči okrenuo par trenutaka kasnije, raspevano odgegao uz stepenice i načinivši nekoliko plesnih koraka po škripavim daskama nestao iza velikih vrata laboratorije.

Advertisements

3 comments

  1. Има овде нешто пајтоновско. Ова идеја да се читаво време помера да се прилагоди бизнису. Дијалози су оригинални и уверљиви, и целовита је донекле. Мало хаос са објашњавањем, ти технички делови оће тако да производе више питања него што одговарају, али аутор се добро снашао. У контрасту с тим што је само писање изведено на нивоу, проблематично је што овај научник њима то тек тако учини, што онда испадне да би учинио било коме, само нико не долази да пита. Чини ми се да јој недостаје неки вид нужности који би нагонио ликове на интеракцију, и изградио узрочно–последични след. Овако то делује насумично. Три и по звезде.

    Like

  2. Hmmm. Ko je ovde putovao kroz vreme, naučnik ili njegova sluškinja? Ne valja da ovo ostane nedoumica u priči. Ko je izgubio vreme? Naučnik, sluškinja ili braća? Ili je ipak u pitanju đuture putovanje za sve?

    Solidno vođenja, solidno čitljiva, ne smara i ima dobru steampunk atmosferu. Inače priče u ovom krugu to imaju i postavljač teme je mudro uradio što je za temu zadao steampunk. Lepo su se autori izvežbali atmosferičnosti u svojim pričama.

    Okej, jasno je da je vreme izgubljeno (mada ne i za koga), tj. da se neko tu vratio u prošlost, da se vreme ispomeralo, ali je najveće pitanje – zašto je naučnik to uradio? Ako je već odbio da proda izum, čemu demonstracija rezultata? Ako je reklamirao izum, zašto je isprva odbio da ga proda? Kako bi iko mogao da dokaže da naučnik poseduje takav izum i da ga kazni, kada bi naučnik uvek mogao da se vrati u prošlost i ispravi budćnost. Zašto, o, zašto je naučnik demonstrirao svoje umeće? Na neophodnosti postavljanja ovog pitanja pada priča. Ili pada na tome što je odgovor nejasan. Ili padam ja što nisam pažljivo pročitala priču. U svakom slučaju, preleteh je i drugi put i ne videh razlog, samo preganjanja između braće i naučnika.

    Koji je zaplet u ovoj priči? Ima li ga? Ja ga ne kontam. A ne kontam ni rasplet. Inače, taj rasplet je mogao da bude bingo, samo da je zaplet jasniji.

    Like

Leave a Reply to nashknight Cancel reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s