7. Otkucaji

 

otkucaji

Poslato na adresu: Izumiteljska radionica Sokolovski&Sin AD, Sztara Voda utca no. 21, Szentendre, Sankt Andrä, Sentandrejski okrug, Österreichische Monarchie, 22. dekemvrija 1857. godine.

Ljubezni gospodin otec,
Ovo bi izvešče trebalo početi kukanjem da je Srbija pusta zemlja, da se nikakvo umno prosveštenije i tehnološko vozdizanje bez političeske ujurdme ne može napraviti, no, o ovdašnjem obstojatelstvu ću vam naknadno obavest napisati, jer najpre moram regulirati jednu privatnu vatru koju su mi vaše psovke u serce užegle.

Iz počitajemog pisma vašeg uvideo sam, naime, negodovanije po glede hazardnog poslovanja izumiteljske radionice Sokolovski&Sin AD, to jest, njene ekspoziture u mrtvom balkanskom vilajetu u koji ste me vi, dražajšni gospodin otec, s nedovoljno troška ali s poleznim sovjetima o prednostima štednje, ljubezno poslali.

Dakako, moje skromno mnenije da život u Ćesariji, pod blagotvornim upečatljenijem i uticajem, gde se najplemenitiji duhovi nemačkog naroda utrkuju ko će više porabotati za izbavlenje pameti čelovečeske, pruža veću polzu razvoju tehnološke inovacije i vospostavljanju parno – kujundžiske radionice s kojom ste vi, gospodine, znatan profit isterali (i koju ste, dozvolite mi da svoju misao udenem, vodili ne kao izumiteljsku kuću, nego kao veslačku galiju sa robijašima).

Pečalbom (da ne kažem egzorcirom) na Balkanu, međutim, čelovek stekne izvesne filozofičeske uvide u prirodu čovekove svrhe i sudbe. S toga, uz vaše blagosklono dopuštenje, izneo bih vam svoju eksplikaciju, a ako i posle toga nastavite da me sotonjarite, kinjite i nazivate tutumrakom, belosvetskim palamudom, govnjavim isprtkom i šta ti ja znam, pripisaću to vašem olovnom karakteru, a ne mojoj faktičkoj grešci.

Pismene i usmene zapovedi vaše sproveo sam ažurno i čiste sovjesti, koliko se to u pečalnom stanju ovdašnjem izvesti može, importirajući čerez Zemlina i dunajske granice sve nužne supstancije – kroz rende carinskog harača i pogdekad lagumskim džadama -vaspostavivši konačno alkemičarsko – kujundžijsku staciju u Biogradskoj Donjoj varoši, u skladu s vašim eksplicitnim inženijerskim zamislima i sočinjenima, uredivši čak i jedan skromni, ali oku intrigantni auzlog. Tek je kasnije došlo saznanje da je među ovdašnjim življem potreba za zupčanim izumima, alkemijskim čudovesima i hudožestvenim skalamerijama zdravo slab, gotovo i nikakav, a to se meni na konto ne može pripisati.

Naime, golema se priključenija u Serviji dešavaju, dražajšni otec, te se od nerasuždene tarapane pravi nacion, a šta to znači i kako izgleda, pretpostavljam da ste i u Ćesariji načuli.

U Srba se, otec, bez kubure ne politikuje.

Treba kanoner biti pa da ti štogod mesa pretekne nakon srpske parlamentarne debate. Za amandman se kama poteže,  na izbore rakije i muškete donose, to im je skupštinjski protokol. U takvom obstojatelstvu, gospodin otec, nemate kome utrapiti jednoselni aeroplan, kristulnu žarulju, priručni dirižabl ili dražajšnog mehaničkog dživdžana. Otečestvo suvog baruta potrebuje, ne bi li se konštitucionalno afirmisalo.

Manervirajući pečalnim stanjem koje me dočeka, izgiboh da radionicu uštimujem sa domajskim tržištem i svojim trudom i predanim angažmanom izrodim jedan usmeni kontrak sa Ministarstvom vnutrašnjih dela, a zapravo sa dva čuvena člana prevashoditelstva, izvesnim ministrom Tenkom i bivšim članem državotvornog sovjeta, personom Tomom Vučićem, o čemu ste, gospodine, preko počtanske pismete bili blagovremeno obavešteni, čak ste se, uz izvesno prijemčanije i prebacivanje, mojoj nuždi odazvali.

Jeste, otec, na mehaničku poslugu ciljam. Na vaše ingeniozno časovničarsko sočinjenje koju ste mi vi zdravo poslali i na kojoj sam vam ja od serca zablagodario, nesvestan da će me vaša adska tvorevina trasirati pravo u smertoubistvenu jamu srpske istorije i politike, ili, kako bi narod rekao, uvalio me u govna do guše.

Na to da su serpski politikanti aždaje i strvožderi, na to sam mogao zdravo računati, da bi guju u oko jebali – i to mi beše znano, ali knjaza krvnički ubiti? Prvo ga protivu svih razumskih i nacionalnih obzira, na polzu sopstvenog trbuha, ustoličiti, pa potom zaklati, izem ti ja tu politiku!

No, ni po jada od mrskog osložnenja, takve su bure na ovdašnjoj političeskoj pučini uobičajene, protutnjale bi nad mojom čistom sovjesti, da nije onog zverobraznog Vučića i njegovih falšlih ideja da mesingane rabove knezu Aleksandru Karageorgiju daruje, s naumom da ih kao hašašine koristi, na prkos mojim dobronamernim konšultacijama.

Ne brinite se, ljubezni gospodine otec, znana mi je vaša hristijanska briga o arkadiskom sojuzu intelekta i duše, te vas uveravam da knjaževske krvi na plodu vaše rabote nema, mada bi zdravo blagorodnie bilo da ima, naime, gospodine, knjaz Aleksandar je, sveti Eronim na nebu ga pogledao, živ i u dobroj kondiciji. Ja, tek jedva.

Naime, počitajemi otec, kada ste projektirali ljude od mesinga, točkova i opruga, odredivši da se rabovi imaju navijati i kalibrirati svakog prvog u mesecu, niste li uzeli u obzir da življe južno od Zemlina praktikuje Jolianski kalender? Ili ste vašu tvorevinu, bez daljih primisli i rozmišlenija, uštimali na našu, ćesarsku i gregorijansku kalkulaciju? Rekao bih da niste jerbo automatski čelovek i dalje posred knjaževe ćenife stoji s kamom u ruci , mrtvo mu je mehaničko srce, otkucaji se ne čuju, pa sad na kip kakvog marodera, bože mi oprosti, podseća, dok mu je po nemim grudima kaštigovan zlaćani krasnopis – Sokolovski&Sin AD (Sentandrejski srez), ako bi se ko nadležan zapitao o personi odgovornoj za distribuciju smertoubistvenoga artikla.

Ne bih ti dužio ovu pisaniju, dražaješni otec, već te ostavljam da sam dokonaš, na osnovu iznesenih fakata, svoje zaključenije. Ja sam, medžutim, s punom svešću o kaznenim konzekvencijama koje me ovde potencijalno čekaju, bio primoran da pođem u prekookeansku jabaniju, u daleki Buenosajres.

Zdrav mi ostaj i nemoj mi zameriti, otec, nego oprosti što priključenije završavam u istom duhu u kojem je pisano, i primi moje blagoskromno mnenije – još će se ćesar Franjo konštitucionalno jebavati s Madžarima a ni Balkan nije apšlus, u kom slučaju bi se konšolidacija radionice s merkantilnim prohtevima tržišta mogla ostvariti na obostranu polzu.

Tvoj odani sin, Zaharije.

Advertisements

2 comments

  1. Не може ваљда бити „чудовесима“, суфикс је -еса. А за ово почитајемо писмо не знам, то је активни партицип презента, а звучи као да треба пасивни партицип претерита. Зајебавам се, навратили ме да прочитам све приче, а твоја задња, па записујем мисли како ми падају. Озбиљан рад на овој причи, свиђа ми се уклапање приче у историјске токове, и добри су ови епистоларни детаљи, као адреса на почетку, име округа, такве ствари. Заправо су од самог наратива квалитетнији ови осврти на менталитет. Нарочит изазов је био настојање да се језик синхронизује са славеносрпским, тако да си можда мого и без искакања („…и шта ти ја знам“, такве ствари) у савремени говор. Али контам да би потпуна синхронизација са неким мртвим идиомом захтевала много више рада него онолико, на колико овај блог човекка инспирише. Мени се вероватно никад неће десити да овако нешто напишем, јер сам доста лењ кад дође до педантности. Четри и по звезде.

    Like

  2. Inteligentno, duhovito, sarkastično, cinično i višeslojno. Najviše volim kada naiđem na pametnog pisca koji ume da ostavi višeslojne tragove u pričama. Odličan odabir forme pripovedanja (pismo ocu), odlično vođenje kroz priču (početak pisma odmah najavljuje rasplet, tu je puška na zidu i ona, na kraju, efektno opali), originalna ideja, ma super!

    Pogotovo mi se dopada suptilna kritika balkanskih i srpskih prilika, nenametljivo utkana u potku na početku, i iskorišćena kao pozadina zapleta i raspleta.

    Toliko vešto je napisana da izgleda kao da je stvorena za pet minuta. Cela, zaokružena i svrsishodna. I odlično uvezuje pravu i fantastičnu istoriju.

    Oduševljena.

    Ocena je 5, a jedina zamerka je insistiranje na jeziku koji se, bogami, teško čita, u ove kasne večernje sate.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s