5. Klopka za duše

Probudio me je smrad duvanskog dima. Nije da mi je ikada smetao, pušim već godinama. Ali kauč na kom sam ležao je bio nadimljen kao da je neko pored njega ložio logorsku vatru od cigara. Gazda garsonjere ga verovatno nikada nije izneo na vazduh, kao što ga nije mnogo doticalo to što mu nikada ne... Continue Reading →

Advertisements

4. Obrati pažnju na poslednju stvar

  Noć je ogavna nad Beogradom. Kiša uporno rominja, natapa krošnje i krovove, razmazuje stakla prozora. Reklame trepere, mutavo i besmisleno, iz šahtova kuljaju stubovi pare, čuje se samo udaljeno tandrkanje tramvaja. Sve smrdi na hladnoću i benzin. Negde daleko, džukela arlauče na neonski oblak iznad grada. Borislav Vještica, privatni detektiv po sopstvenom izboru, hoda... Continue Reading →

3. Cipele

  Kiša. Noć. Odsjaj ulične rasvete i svetla supermarketa na musavom, vlažnom pločniku. Odsjaj crvenih salonki je tu da razbije tamu. Zvuk visokih potpetica odzvanja niz pustu ulicu. Detektiv K. voli zvuk visokih potpetica. Voli skarletni, grešni odsjaj savršene ženske cipele na savršenoj ženskoj nozi. Ali ne i na svojoj nozi. Iako mu je, ovoga... Continue Reading →

2. Duga, mračna čajanka, duše?

  Levo: dvoje vrata. Desno takođe. Sva su crvena. Probaću prva levo pa šta bude. (Sa bledog čela mu se slivao znoj dok je pogledom pratio let šake do kvake). Kroz otškrinuta vrata na  uši mi atak vrši impulsivni takt tanga. Ni oči nisu pošteđene. Jer gle! Na sred mračne sobe ženska silueta igra tango... Continue Reading →

1. DO POSLJEDNJE HIFE!!!

  Prolog Puzao je kroz lavirint prevrnutih stolica, potrgane posteljine i razbijenog stakla, vješto izbjegavajući kišu koja je neumorno curila kroz mnogobrojne pukotine na plafonu napuštene straćare u koju su se silom prilika sklonili pod prijetnjom sivih oblaka. Uz pomoć iznenadnog bljeska, Mika je uspio napipati vrata prostorije iz koje su se do maloprije čuli... Continue Reading →

Štavionica predstavlja: Kameleon

  Podigao sam ruku ka svetlu. Koža je i dalje bila ispucala i crvena. Serum je ubio bol, ali nije ubrzavao regeneraciju. Instinktivno sam počešao nadlanicu iako stvarno i nisam osećao neki svrab. "Svrbi?" Odmahnuo sam glavom. Doktorka zagladi pramen za uho, i ozbiljno me pogleda. "Osećate li bilo kakvu reakciju?" "Ne. Mogu li da... Continue Reading →

Create a free website or blog at WordPress.com.

Up ↑