7. Pils Vejas

Deo prvi Čuješ li zemlju kako plače, ispod leda kako drhti, jeca, grči se i previja, pod koracima nepravde jauče? Čuješ li smrtnike kako od tuge zavijaju, poput pasa škemuću, po čitavom Oku cvile, dreče? Od Hazeldinskog gorja, Haenskih ostrva pa sve do naše Zenice, od leda iskovane. Čuješ li kako u suzama grcaju, zajedno... Continue Reading →

Advertisements

6. Šaka soli

  - Ti si veštica. To nije bilo ni pitanje niti tvrdnja ali je privuklo pažnju prilike u srebrnom krznu. Pokraj ognjišta, na gomili neuredno nabacanih drva, jedva se raspoznavao od pepela i čađi, svega pedalj visok čovečuljak. - Veštice ne nose mačeve. Pomislila je da će ustuknuti kad mu je prišla. Zurio je u... Continue Reading →

5. Tri Huginova sveta

U prvom sam od svetova. Mračno je to i pusto mesto. Pusto, jer osim Senke i mene niko drugi tu ne obitava, samo poneka nesrećna zverčica koja skonča kao naš ulov. Tamno, zato jer ovi hodnici nisu videli sunčevu svetlost još od dana svog stvaranja. A tama koja tu leži neprekidna je i nepomična, zgusnuta... Continue Reading →

4. Pasji sin

                                                Tragovi u blatnjavom snegu, ljudski i konjski, zjapili su poput praznih očnih duplja raštrkani u ono malo nanosa što se od ranog prolećnog sunca uspelo sakriti u podnožju brda, da bi polako nestajali utopivši se u kamenitu stazu koja je vodila ka vrhu. Crna prilika neljudski širokih ramena, odevena u krajnje nevešto... Continue Reading →

3. S one strane

Bilo je to negde po isteku treće godine službe. Ledena pokorica se ponovo navukla na blato, močvara je tonula u bledoplavi mraz i vazduh je počeo mirisati na paljevinu i garež, kada je hastat Vasilije konačno priznao sebi da život na granici i nije nužno tako loš, šta god ostali o tome mislili. Čak naprotiv.... Continue Reading →

2. Srce leda

  Malaga Riđobradi beše gospodar Tagatama, a i Tevoli ga mnogo voleše. Sausili, kralj vrste tevolske, dade mu zemalja koliko je mogao opervažiti svilenom ešarpom uz pomoć pseće zaprege. Malulu, sin Malagin, živeo je nesrećan od ljubavi, sanjareći o kćeri plemića iz Pograničja – koju je tako retko viđao i od čijih je lepota tela... Continue Reading →

1. Vesnik zime

Bitku smo videli već izdaleka. U jednoj udolini, zasutoj neobično toplom zimskom kišom, uvijala se i kipela čudna, bezlična masa ljudi i životinja, izdaleka neprepoznatljiva ni po čemu osim po divljem huku koji su proizvodila ta božija stvorenja u poslednjem, samrtnom ropcu. Slušali smo neko vreme, zagledani u hipnotičan prizor pred nama i pokušavali da... Continue Reading →

Create a free website or blog at WordPress.com.

Up ↑