7. Zaželi Trenutak između Soli i Juga Svesti, reče običan zrak

  Jedina poruka Von-Njumanove njive broj devetsto pedeset triliona bilijardu i dve milijarde šest stotina šezdeset dva miliona devetnaest hiljada četrdeset i dva upravo primljena. Pretpostavljena trenutna udaljenost pošiljaoca: trinaest milijardi svetlosnih godina. Proces izračunavanja tačne razdaljine i vremena putovanja poruke u toku. Molim, sačekajte. Tačna razdaljina u svetlosnim sekundama… Želite li da prekinete izbrojavanje... Continue Reading →

Advertisements

6. Samo odmetnut čovek je čovek

      “Arheoandroidologija je sama po sebi nepotrebna, a još ta tvoja eksperimentalna...” Valbjorna nije žacnuo Vitnijev komentar, ali da je to rekao neko dugi perje bi uveliko letelo po sobi. "Ćuti ti, tvoj posao je kao bolji? Ti si običan vozač, eto šta si." "Vozač najnovijeg spejs-šatla Akademije Nauka Ujedinjenih Svetova? Nema baš... Continue Reading →

5. Put među zvijezdama

    Negdje, u nepoznatom dijelu svemira, određena posada pokušavala je kontaktirati  zemaljsku stanicu iz koje su krenuli na misiju. Razlog je bio sasvim očigledan i transparentan. Naime, oni nisu imali pojma gdje se nalaze, većina brodskih sustava je bila ugašena, a činilo im se da nikako ne bi trebali biti tu gdje trenutno jesu.... Continue Reading →

4. Nepristojni kozmonauti

    Pa, mislim, pitaš me kako je bilo u Centru ranije, pre nacionalizacije? A, jebiga, šta da ti kažem? Drugačije. Baš je bilo drugačije...   Bilo je manje kinte, pre svega. I nisi smeo ni da zucneš. Top sikrit, jebote. Još ja nisam bio tu kada je bilo ono najgore, kada su Ameri u... Continue Reading →

3. DžonA

Otišao je pre tri sunca. Ne vredi ga više tražiti. Nije dirao ni mene ni škrinju. Nikome nije naudio, nikakvu štetu nije počinio. Zvao se DžonA. Na odelu mu je pisalo. Ne tražite ga. Nema ga više. Zvao se DžonA. Bio je astronaut. Sada ga nema više. Otišao je na zvezdu pre tri sunca. I... Continue Reading →

2. Druga šansa

  U svom omiljenom kafiću ,,Mlečni put'' koji se nalazio u centru Orlanda, Kris je sedela sa svojom najdražom Meredit i zamišljeno muljala cevčicom neotpijenu nes kafu. Vedro nebo visoko iznad njih ispresecali su vojni avioni, ili možda tajne, eksperimentalne letelice? Smrdelo je rano gradsko proleće, na ulice su kročili i prvi kratki šorcići i... Continue Reading →

1. Bili Rej

I (Čuju se cvrčci i tiho klaparanje. Šuštanje vetra) NARATOR: Sa poslednjim zracima sunca, cvrčci započinju svoju pesmu. Matora stolica škripi pod težinom muškarca koji se ljuljuška na verandi. Vetar klepeće o rasklimanu dasku i muškarac se mršti. Trebalo je odavno da je popravi ali se on toga uvek seti ovako uveče kada se najzad... Continue Reading →

Blog at WordPress.com.

Up ↑