7. Kinez na drvetu

928c5fe796c3df7cedb990d821215e0b--monkey-tattoos-monkey-art

 

Svaki dan nam pričaše o danu kada će se Kinezi napokon vratiti. Preplivaće Široko more, i Usku baru, i Jezero bez dna, prostisnuće se kroz Granični moreuz i zaploviće Otvorenim morem, da bi se napokon dovukli do naših obala gde će nam po zidovima kuckati i po vratima oštrim kandžama grebati, a neki će, jer svi znamo da Kinezi zaista imaju krila, pokušati da prelete zidine i poseru naše nekineske ulice, normalne trgove, antikineske krovove i fontane gde ćemo jednog dana, kada dan pobede osvane, gušiti decu kineskih okupatora i spasiti svet njihove pošasti. A pobedićemo, kako i ne bi, kada smo najjači, kada smo najbolji, kada je naša hiljadugodišnja tradicija tu da nam prosvetli put, a naši preci samo čekaju da iz grobova ustanu i zajedno sa nama, rame uz rame, poteraju kinesku bagru preko Otvorenog mora, i kroz Granični moreuz, sve do Dubokog jezera i Uzanog mora, pa čak i do Novog Pekinga, Starog Pekinga, Evropskog Pekinga, i Ledenog Pekinga na Arktiku što se još gradi od kocki leda, pingvinske krvi i polarnomedveđeg izmeta. I osvojićemo svet opet, u ime svih normalnih što se davno spojiše, ukrstiše i pomešaše sa kineskim majmunolikim čudovištima.

I dabogda crko svaki Kinez koji vazduh udiše, dabogda svaka duša kineskih predaka, nakon vekova kuvanja, mešanja, dodavanja bibera, čilija i zmijskog otrova, iznad đavolskog kotla, u ništavilo isparila, i dabogda svako kinesko novorođenče azot umesto kiseonika prvi put udahnulo! Amin!

Dabogda živeo u zanimljivim vremenima, kažu. Oh kako je lepo u zanimljivim vremenima živeti, i jebem onoga ko tu kletvu izmisli, jer to nije kletva, i ne vidim kako kletva može da bude, jebem li ga u usta kukavička, i njega, i njegovu majku, i njegovu feminiziranu braću što crkoše negde u kakvom podrumu dok drkaše kurčeve svojim jatacima. U usrana ih usta jebem!

I zaista, ja u zanimljvim vremenima živim, jer Kinez, ove 2541. opet udari, i starešina pozva sve ostrvljane na savet, i svi ostrvljani se odazvaše, pa se odmah za kose počupaše, te se zatim dobro izmakljaše, izpsovaše, i jedni po drugima popišaše, i onda svi ostrvljani jednoglasno odlučiše da radimo isto ko i prethodnih godina, a to je da ne radimo ništa. Jer Kinez nikad do sad ne probi naše bedeme, pa zašto bi i sad.

I čuli smo toga jutra kineska kopita kako po vodi udaraju, i ovnove što im mesto ruku stoje kako po našim vratima lupaju, i videli smo Kineza – pticu kako iznad ostrva leti, i kako nam po vrtovima izmetuje. I mi ga ubismo, ispekosmo i pojedosmo. Sigurno se pitate kakav je Kinez, u uvo vas jebem radoznale. Ko golub pečen, čak i malo na njega izgledom vuče. I odustade Kinez još tog jutra i vrati se u Peking Pingvinski.

A mi odmah nakon toga na obale potrčasmo i tamo brodicu nasukanu nađosmo, i od brodice daske odvojismo, pa ih zatim u blato posadismo, i čitavo veče, pored vatre, gledasmo kako se umesto prljave brodarije stablo pojavljuje, i iz stabla grane niču, a sa grana lišće prošuštava, i pored lišća plodovi vise, a mi samo zinemo i jabuka nam u usta pada, i smokva, i kruška, i čitava lubenica, i višnja, i trešnja, i pečena koala.

Ali, tek što je počelo da pada prekinu nas u večeri glasnik i reče nam kako boginja žena hoće da nas vidi, jer prosvećeni u njenom debelom crevu prokopaše anus disketu još neotkrivenu, i mi ka hramu potrčasmo, dok sa stabla pobede padaše mikado čokolade od riže što za zube zapadaju i što mnoge naše junake prerano u grob oteraše.

A u hramu, boginja čovek se nasred oltara raskerečila i zraka joj iz triput pomazanog anusa izleće, i mi svi gledamo u slike što po vazduhu lete, i gledamo Master Toku kako tamo neke ljude tabana, i veli starešina, Master Toka je naš predak, mada u spisima nigde njegova imena nema, ali ne bi džabe Master Toka iz svetlosti izletao, i još veli, ovo je odlična šupak disketa, i boginja ga sa neodobravanjem gleda jer nije lepo reći šupak disketa, al svi si mislimo, ovo je odlična šupak disketa, i pijemo rakiju od riže čitav dan, ko što Mater Toka isto pije dok tabana blede stvorove usred bešike, i još nabadamo pandine bubrege bambusovim štapićima, gledamo Master Toku i velimo, kako je dobar ovaj Master Toka, pogledaj mu samo odelo, i ja imam isto takvo, samo ga slabo nosam, jer uflekaće se od pandinih bubrega i ljute rižovnjače, i frizuru ću si istu ko Master Toka uviti, pogledaj samo kako ih po bešikama udara. I javlja se starešina pa govori, kad sledeći put Kinezi dođu najebaćemo im se majke, ko što Master Toka jebe mater ovim belim životinjama. I kažem ja da mi je jedna takva bela životinja da je u po bešike udarim, i kažem, dobar je Master Toka, naš slavni predak, i kažem, idem da pišam, a lažem, jer idem za jednom malom što živi dve kuće dalje od moje, i što mi često bambus brsti, i što mi kera ranjenika pre dve godine ukrade, i srce pre dve godine i još pola, i idem za njom skoro čitav sat, i kažem sebi, šta bi Master Toka sada uradio, da li bi je u bešiku udario i kući odveo, ili bi je dalje po ostrvu pratio, ali ne znam šta bi Master Toka uradio zato što su anus diskete veoma retke, a već odavno se ne pojavi novi bog čovek od device rođen, od božijeg semena sastavljen, i gledam ja nju kako prema drvetu pobede ide, i gledam je sad u bešiku, sad u oči, ukrasće nešto kera li joj jebem što je nekada bio moj, i gleda ona u drvo i dinstanog zmaja što se sa grane isplazio, i pruža ona tako ruke, ali umesto da ona dinstanog zmaja dohvati, ruke iz krošnje se pojavljuju i za kose lopovske je vuku, i ona nestaje gore, i čuje se stenjanje, kao da je neko bo bešici udara, a ja bežim nazad u hram, jer mi se baš u tom trenutku pripišalo.

Sutradan, svi se narajcali od anus diskete, vežbaju poteze, sluzavi lotus, zmaj maše repom, mungos lomi atome vazduha, svi mašu rukama, nogama, glavama, neke žene dohvatile oklagije se pa razvijaju pite u vazduhu, i sve zamišljaju kako tabanaju Kineza od testa. Ja se zamislio, gde je ona moja, kad eno nje i govori, trudna sam. Prekida se kurčenje, okupili se svi, svađamo se, šamaramo i za kose čupamo. Na kraju pita starešina nas muške, jel ko jebo. Nisam jebo, nisam jebo, nisam jebo, zamalo, jesi li ili nisi, nisam, nisam jebo, nisam jebo, od boga je onda, veselite se onda, bogočovek će da se rodi, ili bogožena, i svi ćemo sa njim, ili sa njome, leći i plodni krevet podeliti, dabogda mu/joj se debelo crevo od izobilja do kolena otegnulo. I veselje nasta. I opet se stadosmo kurčiti. I veli starešina, ajde da pobijemo sve okupatore, šaka me nešto svrbi, a bolje Kineza da ubijem nego ženu da izdevetam.

I izašli mi tako na zidine i vičemo, oj Kinezi, oj, i vežbamo kung fu, i vičemo, galamimo, deremo se, ne bi li nas Kinezi kako čuli, ne mogu daleko da budu. Kad ono, piče Kinezi nazad preko Otvorenog mora, ali samo jedan brod, a mi čekamo i čekamo, tučemo se između sebe da ubijemo vreme. I izlazi Kinez iz tog jednog broda, i mi trčimo ko ludi da ga sa zemljom sastavimo, kad ono, Kinez isti mi, kose oči, žućkasto lice, odelo ko u Master Toke, pljunuti ja, a ja pljunuti moji ostrvljani. I pitamo mi njega, jesi li ti Kinez, kaže on da jeste, i pita on nas, jeste li vi Kinezi, mi kažemo nismo, a on će na to, kurac niste.

Autor: Indrik

Advertisements

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s