Poetska Štavionica 2

-Zvali ste?- upita šegrt gledajući hipnotisano u Glavnog Štavioničara. -Gde si ti do sada? I kakvo se to ubogo škripanje čuje sa tavana celo jutro? Neka u stvari, poštedi me. Nešto mnogo važnije je iskrslo. Mislim da sam našao genijalan način da restauriramo one odrpane dabrove kože koje smo... koje si zajebao ispirajući ih varikinom... Continue Reading →

Advertisements

12. Spasilac

Ja sam lud. To sam kasno shvatio. Tek kada sam se zapitao da li ludak može da bude pri dovoljno zdravoj pameti da ispravno prepozna postojanje bilo čijeg ludila, pa i svog? Uglavnom, odlučio sam da verujem sebi jer ko bi, inače, ostao normalan provodeći mesece, godine, decenije - odavno sam izgubio svest o vremenskoj... Continue Reading →

11. Priča o nasledstvu

Zamak Ol nalazio se u istoimenoj oblasti Kraljevine Latije. Kraljevina Latija se satojala od devet oblasti okruzena, sa tri strane morem i graničila se sa Carevinom Kalijom na severu, protiv koje su se borili pre tridesetpet godina za nezavisnost. Latijom je vladao kralj Hranislav uz pomoć ser Igora, državnog sekretara i ser Branimira, kraljeve desne... Continue Reading →

9. Kra(l)j

Kazaljke na svim satovima su se uzvrpoljile. Posmatrao je njihov užurbani ples dok je čekao rusku delegaciju u hladnom holu ispod zemlje. Prokleti Rusi, nikada ne dolaze na vreme. Spustio je pogled na noge koje su poskakivale od nervoze. Ubrzati vreme bila bi najgora opcija u ovom trenutku, kada već i ovako ide dovoljno brzo.... Continue Reading →

8. Karnivokratija

  Uvek kažem: čoveka ne možeš zaista upoznati dok ga ne vidiš gladnog. Siti ljudi su u životu i ovakvi i onakvi – impregnirani diplomama i titulama, zvanjima i visokoparnim principima, ljudi su i mrcine i fini, i pametni i lepi i ružni i glupi, i obrazovani i lažljivi, i ponosni i snishodljivi, ali samo... Continue Reading →

7. Kakva je sad to buka?

  Kakva je sad to buka? Namrštila se i naćulila uši. Kralj je mrtav?!  Zatvorila je knjigu koju je čitala i spustila je na pod pokraj kreveta. Dohvatila je papuče sa velikim crvenim pufnama i lupajući potpeticama o pod prišla stolici preko koje je bio prebačen svileni bade mantil.  Kosu je nemarno pokupila u rep,... Continue Reading →

6. Jači si!

  S prekrštenim rukama na leđima, starac je posmatrao svod. Očekivao je sinove. Jedan njegov, jedan usvojen. Zov smrti je jačao. Valhala ga je čekala. Starački dom „Senovite poljane“ na Midgardu je prikladan za čekanje smrti, pomisli. Ona je dolazila. Pošto je osećao svoj kraj, morao je obojicu pripremiti za ono što sledi. „Oče?“ Torov... Continue Reading →

5. Hatšepsut

      Enter   “Gospodarice, kralj Tut...”, poče usplahirena služavka drhtavim glasom. Lepotica kože boje čokolade i prozirno zelenih očiju se uspravila u krevetu, ne odajući znake uzbuđenja. "Ah tako... Budi dobra i donesi kraljevu svečanu odeću, nemes maramu za glavu, bič i mlatilicu. Požuri, Tia, nemamo ceo dan." "Jeste li sigurni, gospodarice, ako... Continue Reading →

Create a free website or blog at WordPress.com.

Up ↑