1. Crna jedra

 

KMBT_C224-20180105133428

Nebo nema boju.

Kiš Jer je uzdahnuo i odmakao se od osmatračkog modula, gaseći pogled sa palube „Horizonta“. U situacijama kao što je ova, shvatao je kako mrzi i samo ime svog broda, jer nikakav drugi pogled se sa njegove palube nije pružao nego u crnilo i mrak, i podsećao ga na sumornu činjenicu da njegovo nebo nema boju.

Sa druge strane, negodovanje oko imena broda imalo je malo toga zajedničkog sa brigama koje su morile njegovog kapetana. „Horizont“ je trebalo da, po prvi put nakon mnogo solarnih dana pristane i posadu je to obično radovalo. Ali kapetan poslednjeg graničarskog broda danima je zurio u mračni bezdan prostora koji ih je okruživao. Uključio je ponovo glavni monitor i uzdahnuo.

„Naša poslednja očitavanja potvrđuju da je gospa Reden na putu ka Azareji“, glas glavnog kormilara ga je trgao iz razmišljanja.

„Mezari?“

„Još ništa, kapetane.“

Klimnuo je i okrenuo se od monitora u trenutku kada je u opštem crnilu počela da se pomalja plavičasta silueta Azareje. Kormilar je zastao da posmatra rađanje planete. Uvek ga je taj prizor iznova opčinjavao i nikako nije mogao da prihvati odbojnost koju je njegov pretpostavljeni ispoljavao svaki put kada bi prilazili luci ili prolazu. Nije mogao da prihvati iako je donekle mogao da razume tu čudnu naviku. Ovoga puta, više nego inače. Već je pružio ruku da uputi poziv osmatračnici kada je pištanje interkoma prekinulo tišinu.

„Mali od palube javlja da je stiglo još jedno očitavanje“, nećkao se glas iz zvučnika, „ali mislim da nešto nije u redu, gospodine.“

„Kako to ’mislite da nešto nije u redu’?“ zaurlao je kormilar u odgovor.

„Očitavanja pokazuju da je gospa Reden već prošla portal ali… pokazuju i da se upravo sprema da prođe ulaz na Kjuri…“

Kormilar se okrenuo ali je kapetan već bio na pragu i žurio ka komandnom mostu.

„Morgana Reden“, promrmljao je kada ga je konačno sustigao.

„Da, Morgana Reden.“

***

Signal je registrovao, kao i svaki put do tada, prolazak Drašanina. To im je znatno olakšavalo posao i pristup lukama širom istražene granice, jer Drašani su, kao nacionalna manjina Federacije, uživali određeni imunitet, a sa imunitetom i povlastice. Tokom godina službovanja u Crnim jedrima Trgovačke federacije, Turku Silu ipak nije promakla jedna bitna, premda ne mnogo uočljiva sitnica. Iako kratko podšišana, izrazito svetla kosa njegovog kapetana vukla je na boju prozirne vode morskih plićaka. Primetio je, ali ništa nije rekao, kao što ništa nije rekao ni kada je ta kosa vremenom postala tamnija i više nalik modrom moru. Nije rekao ništa ni kada je, pre nekoliko nedelja, stigla prva holoporuka od gospe Reden, iako je sličnost oštrih, vojničkih crta bila više nego očigledna.

Mezara. Poznavao je svakog od članova posade ponaosob i znao sve što je moglo da se zna o njima, ali se nikada nije zanimao za poreklo svog kapetana, izuzev očiglednog, da je pripadao veoma staroj, drašanskoj kući Jara, koja je službovala na Gornjoj zemlji. I, nešto manje očiglednog, da je mešanac. Možda nikada ne bi ni saznao ko je majka čoveka kome je bespogovorno stavio život u službu, da nije stigla vest koja je uznemirila njegovog kapetana.

I tada je klupko počelo da se odmotava.

Gospa od Jara nije bila tek neka nepoznata Mezara ratnica, bila je Kea Reden, sestra kralja Mezare glavom i bradom.

„Kralj je mrtav, Turk“, rekao mu je tada, smrtno ozbiljan kapetan. „Počinju beli dani.“

Nije imao pojma šta to znači ali je iz priče naslutio da je period žalosti u Mezara u stvari period borbe za prevlast i novog kralja. Kiš Jar mu je to, nešto kasnije, objasnio krajnje plastično: „To je jedino vreme kada je svemir bezbedan od Mezara, i kada Mezari nikako nisu bezbedni jedni od drugih.“

„Ne razumem, kapetane, gospa Reden se, po Vašim rečima odrekla prestola još tokom, kako ih zovete, prošlih belih dana. Zašto mislite da će princeza Morgana krenuti na nju?“

Kapetan je tada promrmljao nešto nerazumljivo što je ostavilo vrlo neugodan osećaj kod Turka. Nije mu se mililo da pita za pojašnjenje, ali što je više razmišljao o tome, sve je bio ubeđeniji da je sve to mumlanje moglo da se svede na jednu jedinu reč: žaoka.

***

Stražar na prolazu je bio nepoverljiv prema plavičastoj, kratko podšišanoj kosi, ali akreditacija Istočne trgovačke federacije sa uredno ispisanim pravom na imunitet malo je umirila tenzije. Turk je uspeo da sazna, tačnije da potvrdi njihove sumnje, da je u pitanju uzrok nervoze među Azarećanskim graničarima upravo prolaz dve Mezare u kratkom roku.

„Zašto je gospa Reden odlučila da noći u prijemnoj zgradi?“ upitao je Turk, dok su se spuštali zavojitim stepeništem ka gradu.

„Ne želi da rizikuje dolazak Mezare u grad, naročito ne tokom svetkovina koje su u toku sad na Azareji“.

U potvrdu njegovih reči, šištanje je ispunilo vazduh i vatromet se raspuknuo visoko nad njima, paleći noćno nebo. Turk je prećutao pitanje zašto je gospa Reden rešila da dođe sama u ovu zabit, bez ikakve pratnje. Njen sin nije pokazivao nikakvu zabrinutost iako je bio svestan ozbiljnosti situacije. Sa druge strane, Turku se, ruku na srce, gospa Reden dopala za ono malo vremena što je imao prilike da razgovara sa njom preko holoveze i brinuo je zbog ove odluke da se sama suprotstavi mladoj ratnici u punoj snazi, željnoj slave i moći. Mezara ili ne, koliko je shvatio, Kea Reden godinama nije upražnjavala ratničke veštine svog naroda. Znao je priče o Mezarama veoma dobro, od onih da su ih posebno osmišljavali, uzgajali i odgajali sa samo jednom svrhom, preko retkih ali zastrašujućih priča o umešnosti ratovanja muškaraca i žena pojedinačno, do onih o posebnom oružju ugrađenom u njih same, koje se hranilo ličnim bolom i patnjom a koje su koristili u bliskoj borbi. Verovao je da je Kea Reden načinjena da može da se, i nakon toliko vremena, suprotstavi u borbi, ali njegov um iskusnog kormilara trgovačkog broda odbijao je da to prihvati kao realnost. Jednostavno, davao je svu moguću prednost drugoj strani.

U premišljanju, prevideo je da se Kiš zaustavio pred njim i gotovo ga oborio. Kapetan ga je opomenuo pogledom i podigao ruku kao znak da je vreme za tišinu. Od prijemne zgrade delilo ih je svega nekoliko desetina koraka, ali nekoliko desetina koraka brisanog prostora. Vatromet je na kratko ponovo osvetlio grad i okolinu, a onda je sve opet utonulo u mrak i omogućilo im kakav takav zaklon do prijemne zgrade. Nisu želeli da zaobiđu stražu ali su bili sasvim sigurni da azarećanska straža nije jedina koja je ove noći motrila na prijemnu zgradu terminala.

„Majka je unutra“, prošaptao je Kiš kada su se približili ulazu u gostoprimnicu, „i po njenom držanju, sam sasvim siguran i da je Morgana sa njom, ali ne znam da li ima nekoga još sa njom.“

Turk je klimnuo i opipao oružje o pojasu. Kapetan se okrenuo ka njemu:

„Kormilaru Turk, jasno Vam je da ovde i sada više nemam ovlašćenja da Vam zapovedam i da tražim od Vas da me pratite dalje od ovih vrata.“

„Niste imali ovlašćenja ni da mi zapovedite da krenem ovamo“, promrmljao je u odgovor kormilar, pokušavajući da se prišunja prozoru. „Zamolili ste me. Nema potrebe da molite ponovo niti da osećate bilo kakvu odgovornost za mene. Ovde sam svojevoljno.“ Glasan razgovor privuče njegovu pažnju i on se ponovo nagnu ka prozoru. Podigao je dva prsta i udaljio se.

Kiš Jer klimnu i polako odškrinu vrata na gostoprimnici. Na svega nekoliko koraka od njih stajala je, delom leđima im okrenuta, Morgana Reden čija je pažnja sasvim bila usmerena na ženu u belom pred sobom. Ali čak i tako, napola skrivena, Morgana je odavala zapanjujuću sličnost sa gospom Reden, i lako je mogla proći kao njena mlađa verzija, da nije bilo brojnih ožiljaka, vidljivih čak i u polumraku i iz daljine koji su joj ružili lice i nage ruke.

„Tvoj otac je svojevemeno došao na sličnu ideju da proba da regrutuje moju decu. Nije se slavno završilo.“

Turk je prečuo reči mlade Mezarke koje su prethodile, ali je primetio kako se svaki mišić na njenom telu ukočio na ove reči.

Ipak, mlada žena je brzo došla sebi, nasmejala se i ruku drsko spustila na Keino rame.

“Ja nisam kao moj otac, imaćeš prilike da se uveriš u to.”

Kea Reden je ovlaš odgurnula njenu ruku. Beli ogrtač joj se rastvorio pokazujući oružje spremno i na gotovs.

„Naši sinovi i kćeri uporno ne žele da priznaju da jesu kao mi. Gotovo isto toliko koliko mi ne želimo da priznamo da nisu. Istina je obično negde između.“

Ovo kao da je dodatno razljutilo mladu Mezarku.

„Ne znam šta si svom bratu obećala i čime si ga to ucenila da zapovedi da se ne sme na tebe ići, ali ja nisam moj otac.“

„Da, to si već rekla“, uzdahnula je odmakla se lagano i skinula ogrtač. „Dakle, moj brat je bio dovoljno sujetan da ne podeli šta se desilo prilikom našeg poslednjeg susreta. Šteta.“

Kea Reden je zvučala nekako umorno. Turk je pogledao kapetana i lagano izvukao oružje, ali je ovaj odmahnuo glavom, signalizirajući mu da sačeka.

„Zagledaš me otkako sam stigla. Ličim li ti na njega?“

„Ličiš na moju decu, ponajviše na mlađu kći. Ali kosa joj je svetlija i njeno lice nije toliko pod ožiljcima.“

Mezara zadovoljno coknu na ove reči.

„Znači, mlada je, možda neće biti sasvim za rashod. Ako preživi žaoku.“

Kea Reden se uspravila i lice joj je najednom postalo bezizražajno i hladno. Ali Morgana je to protumačila drugačije i njen glas postade podrugljiv i grub.

„Majčinska ljubav. Kako prostački i jadno. Trebalo je da koristiš mulu, kao i svaki Mezara ratnik, Kea, a ne da rodiš. Onda bi sve bilo drugačije. Ne bi se vezala toliko za tu, po svemu sudeći beskorisnu, gamad. I možda bi ih pripremila na ono šta dolazi time što bi svoju žaoku jačala na njima.“

Kiš Jer je naglo otvorio vrata sasvim i zakoračio u gostiprimnicu u trenutku kada je Morgana izvukla oružje. Mlada Mezara je zastala a onda su joj se usne iskrivile u bezličnu grimasu.

„Vidi, vidi. Emotivna vezanost je uzajamna.“

„Šta hoćeš, Morgana? Moja majka nije obavezna da služi Mezarama, a nisam ni ja niti moja braća i sestre.“

Mezara nagnu glavu, zažmiri na jedno oko i odmeri ga.

„Ona nije. Vi jeste. U tebi se nazire nešto drčnosti… šteta, jer u tvojim godinama teško je načiniti ratnika. Ti si za rashod.“

Kea Reden je reagovala munjevito i presekla napad, ali nedovoljno precizno. Mezara se u dva koraka našla ispred Kiša i zgrabila ga za vrat. Hvatajući drugom rukom Turka za rame.

„Ti, ne znam ko si, ali ćeš da platiš i samu pomisao da se umešaš u ovo.“

Turk nikada nije osetio takav bol. Mišići su počeli da mu se grče sami od sebe, hladan znoj ga je oblio sasvim. Pokušao je da skloni ruku sa svog ramena ali sam pokret je bio kao da mu se kidaju žile i da mu otrov i živa vatra peku i razdiru meso. Kao da se na desetine rana otvaralo na njegovom licu i rukama. Bol je naglo popustio i on se sručio na kolena. Dahtao je i hvatao vazduh kao da je njega a ne kapetana Mezara stezala za vrat. Podigao je pogled ka kapetanu.

Izraz na licu Kiša Jera se nije promenio. Mezara je zurila u njega u neverici, njeni prsti su se grčili i sve jače mu se zarivali u vrat.

Turk je osetio kako ga nečije ruke povlače da ustane, i susreo se sa blagim ali odlučnim pogledom gospe Reden. Kiš je najzad odgurnuo Morganinu ruku i uvrnuo je u stranu.

„Ne nosiš belo, Morgana“, promrmljala je Kea kliznuvši iza nje, „zar ti je toliko zla taj moj brat naneo da ga ni u smrti ne poštuješ?“

Morgana nije stigla da odgovori. Turk je mogao da se zakune da ju je gospa Reden tek ovlaš dotakla po ramenu. Mezarin krik je ispunio vazduh i ratnica se istog trena sručila na kolena grčevito stežući trbuh.

„Po.pokušao je da nas… načini otpornim.. na žaoku. Na susret s tobom!“ zaurlala je između dva krika. Šta god da joj je gospa Reden učinila nije prestalo onog trena kada je povukla ruku.

Kea Reden je sklopila oči. Neopisiva tuga ispisala se na njenom licu, nakon ovih reči koje su otkrivale mnogo.

„Moja.moja žaoka je najjača među Mezarama… pa opet… nije delovala na… njega. Zašto?“

„Moj brat a tvoj otac je bio budala“, promrmljala je Kea sasvim prečuvši pitanje.

Na Turkovo iznenađenje, kapeten se sagnuo i uhvatio Morganu za mišice pomažući joj da ustane. Jedva je uspeo da je zadrži na nogama pod novim naletom bola. Posadio ju je na klupu i čučnuo pred nju. Mlada Mezara je polako dolazila sebi u pauzama između naleta bola ali je pokunjeno ćutala.

„Moj otac je Drašanin.“

Morgana podiže pogled.

„Molim?“

„Odgovor na tvoje pitanje. Moj otac je Drašanin a Drašani…“

Klimnula je i nadovezala se na njegovu misao:

„… su jedini narod na koga žaoka ne deluje.“

Podigla je pogled ka Kei Reden.

„Šta sada?“

Kiš Jer se ispravi i odmaknu od stola.

„Ja moram da se vratim na brod. Posada očekuje slobodno za izlaz, po pristajanju u luku, a to ne može da se odobri ukoliko sam ja odsutan. Majka i Turk će, pretpostavljam sa mnom.“

„A… ja?“ promucala je.

Kiš pogleda Keu i slegnu ramenima.

„Meni se ne ide na Mezaru. Štaviše, voleo bih kada bi Mezari zaboravili da ja i moja porodica uopšte postojimo. Što se mene tiče, vaš kralj je mrtav. Živeo novi kralj. Ili u ovom slučaju, kraljica.“

Autor: Vedro Nebo

Advertisements

2 comments

  1. Tema je dobro odabrana, a na učesnicima je da razmere priču. Dobili su početak “kralj je mrtav” i kraj “živeo kralj”. Verujem da se ne očekuje veća dužina od “tabak priče”.
    Priču “Crna jedra” sam razmerio na nivou Herbertove “Dine”. To znači da nije moguće ispravno je ispričati na tako malom prostoru. Najpre da pogledamo broj likova: kapetan, kormilar i dve potencijalne kraljice. Novi kralj negde u senci. Naizgled nije mnogo, ali svaki nosi preveliku svoju priču. Kapetan je više od kapetana, Obe potencijalne kraljice nose i priču veličine reda Bene Geserit, a ni priča kormilara nije za bacanje. To znači da počinjem da čitam i shvatam u ključu Herberta, a to nije dobro za priču. Vidim je kao repliku.Tako, guranje priče u format vodi u prepričavanja. Priča može da ponese nešto prepričavanja, ali ne toliko.
    Na kraju, ponešto o pismenosti ili nepotrebnim omaškama. Zamenice i predlozi su zlo domaćeg pisanja. Ozbiljan recenzent se alarmira na manjak čitanja domaće literature, a višak stranih prevoda. U ovom trenutku priča se da doterati, ali ne može da podnese i odabranu dužinu.
    Ovo je najkraće moguće.

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s