11. Priča o nasledstvu

KMBT_C224-20180101154559

Zamak Ol nalazio se u istoimenoj oblasti Kraljevine Latije. Kraljevina Latija se satojala od devet oblasti okruzena, sa tri strane morem i graničila se sa Carevinom Kalijom na severu, protiv koje su se borili pre tridesetpet godina za nezavisnost. Latijom je vladao kralj Hranislav uz pomoć ser Igora, državnog sekretara i ser Branimira, kraljeve desne ruke ili kraljeve desnice, kako su ga nazivali. Oblastima su vladali vitez-generali, i zapovedali su oblasnim armijama, od kojih je najveća bila severna kojom je upravljao
vitez-general ser Rodrik. Vitez- generali su uz ser Branimira, ser Igora, kao i samog kralja činili krunski savet kraljevine.

Jedno jutro, pre samog svitanja, na hodnicima zamka, začuo se topot, trčanje i otežano disanje, ser Igora, koji se zaustavio ispred vrata od odaja ser Branimira, i počeo je lupati iz sve snage  po vratima, da se mogao steći utisak da se ceo zamak trese iz temelja.

– Bolje ti je da imaš dobar razlog što me budiš ovako rano.- rekao je ser Branimir otvarajući vrata.

– Kralj je mrtav.- odgovorio je ser Igor, jedva dolazeći do daha.

– I to je razlog da me b…. čekaj, šta?- odgovorio je ser
Branimir u čudu.

– Kralj je mrtav.- odgovorio je ser Igor, ovog puta smirenijim glasom.

–  Kako?

– Šta kako? Odkud znam kako, našao ga je paž, koji je trebao buditi kralja za lov, obavestio me je, a ja onda vas. Poslao sam ga po lekara Hermana, on će ustanoviti kako je umro.

– O, majko mila…-odgovorio je ser Branimir, ne znajući šta još da kaže.

– Poslao sam i po zapovednika garde Kostu, naći ćemo se u kraljevim odajama za petnestak minuta.

– U redu, hajte vi tamo, ja dolazim, samo da se obučem i dodjem sebi.- odgovorio je ser Branimir, zatvarajući vrata.

U kraljevim odajama nalazio se ser Igor, ser Kosta i Herman, dvorski lekar, svi su u tišini, čekali da Herman završi pregled, da i nisu primetili kad je ušao ser Branimir.

– Nema sumnje, umro je pre nekih sat, sat i pol, od posledica srčanog udara, umro je u snu ništa nije osetio.- konstatovao je Herman, po završetku pregleda.

– U redu je, Hermane slobodan si.- odgovorio mu je ser Branimir.

– A vi.- obraćao se ser Kosti. – protokol znate, kroz nekih sat oglasite trube, spustite zastave na polja koplja, a gardisti nek obuku crne uniforme.

Gardista je samo klimnuo glavom, i izašao iz prostorije. Ostavljajući ovu dvojicu u tišini.

– Šta ćemo sad.- tišinu je prekinuo ser Igor.

– Treba izabrati naslednika. Ali kako? Kralj se nikad ženio nije, a naslednika je mnogo.

– Šezdesetčetri, a možda i šezdesetpet.

– Kako bre? Šezdesetčetri ili šezdesetpet?

– Ne znam, pre trideset godina, na severu spavao je sa nekom seljankom, ostavio joj je zlatnik, a da nije proverio dali je ostala trudna. Ostalim majkama je ostavljao zlatnik, tek kad bi se uverio da su trudne, i da nose njegovo dete, ja sam vodio evidenciju za svako
dete, ali za to šezdesetpeto nisam.

– U bre…- u neverici je odgovorio ser Branimir.

– Nije da nisam hteo, al nisam mogao da pronađem majku.- sa žaljenjem je nastavio ser Igor.

Posle par minuta razmišljanja, tišinu je opet prekinuo ser Igor.

– I šta ćemo sad.

– Nisam pametan.

– A da vi budete novi kralj, ser Branimire.

– Jesi ti pijan ili šta? Jesi normalan? Imali bi građanski rat, one hijene iz saveta bi me rastrgle žive.

– Pa, imaćemo građanski rat i ako izaberete jednog naslednika nasumice.

– Ništa, ovako ćemo, sazovi krunski savet za večeras oko pet, ser Rodrika ne  moraš ionako nikad ne dolazi, njega ćemo obavestiti naknadno.

– U redu, šaljem golubove odmah. – rekao je ser Igor, izlazeći iz prostorije.

Ser Branimir je ostao još par minuta, nemo posmatrajući kralja.

 U dvorcu već su otpočete pripreme za sahranu kralja kao i za ceremoniju proglašenja novog. Veće je počelo sa zasedanjem, posle uvodnih reči ser Branimira, i uvođenja prisutnih o sržu problema, ostavljeno je za polemiku, kako izabrati novog kralja.

– I imali ko kakav predlog? – upitao je ser Branimir prisutne članove saveta.

– Imam ja.- za reč se javio ser Gradimir, vitez-general oblasti Ol,- turnir…

– Turnir, kakav turnir?- začuđeno će ser Igor.

– Turnir na kome će se boriti naslednici za krunu, pobednik će biti novi kralj. Svim naslednicama pošaljemo poziv, svi su obavezi da se jave, ko ne želi borbu, neka se odrekne krune. Pobednik će biti novi kralj ili koga on nominuje. Turnir će se održati po principu svako protiv svakog, za recimo tri dana.

– Pa to i nije tako loša ideja.- odgovori ser Branimir

– Ne mislite valjda ozbiljno, to je suludo.- u razgovor se uključi ser Igor

– Imaš neku bolju ideju.- odgovori mu ser Gradimir.

– Recimo da kralj bude neko od vas, ser Branimir ili neko drugi.

– Koliko god ta ideja dobro zvučala i bila primamljiva, ne smemo zaboraviti jednu bitnu stvar.- u razgovor se uključi ser Selmir, vitez- general Južne pokrajine.

– Da, koju.- reče ser Igor

– Tu da nijedan od nas nema porodicu i naslednika, sem ludog Rodrika koji ima usvojenu kćer…

– A koja ima medaljon

Svi su od jednm zanemili, i pogledali u ser Branimira, koji je I dalje pregledavao spise.

– Molim?- rece ser Selmir

– Rodrikova  kćerka ima medaljon, ona je zapravo kraljeva kćer.- poonovi ser Branimir

– Pa odlično neka ser Rodrik  bude kralj, pa nek abdicira u korist kćerke.- nadovezao se ser Igor

Prisutni članovi krunskog saveta samo su se nasmejali na konstataciju ser Igora.

– Zašto se smejete

– Sve bi to bilo super, ali matora drtina nikad neće napustiti server, a pogotovo biti kralj.- odgovori mu ser Branimir

– On ni rodjenu ženu nije video tri godine.- nadovezao se ser Gradimir, – ako izaberemo odma nju imaćemo isti problem kao i da bilo kog od naslednika proglasimo kraljem, a taj  problem se zove građanski rat.

Prostorijom je opet zavladala tišina.

– Ništa, da glasamo za predlog ser Gradimira.- rekao je ser Branimir, prekidajući tišinu,- ko je za predlog ser Gradimira.

Osam je vitezova- generala podiglo ruku.

–  U redu, ko je protiv.- nastavio je ser Branimir

Ser Čarls je podigao ruku.

– Ja sam uzdržan, kao i ser Rodrik, koji nije prisutan, kao i kralj jer takav je protokol. Time konstatujem, da je predlog ser Gradimira prihvaćen. Oko organizacije turnira se pozabavite si vi ser Gradimire i ti ser Igore,- nastavio je ser Branimir,- ja ću preuzeti
organizaciju oko sa hrane I ceremonije krunisanja. Vi ostali vratite se u vaše oblasti I podignite borbenu gotovost na najviši mogući nivo, ko zna možda već u ovom trenutku neprijatelj maršira prema nama.- rekao je se Branimir zaključujući sastanak.

– E da, ser Igore, pošalji goluba ser Rodriku izvesti ga o situaciji- dodao je ser Branimir.

– Mislite sovu, noć je golubovi ne lete noću, da ako I ona stigne do ujutru.

– Da to, nema veze kad god stigne.- odgovorio je ser Branimir, poražavajuće

–  U redu- reče ser Igor, izlazeći iz prostorije ostavljajući ser Branimira samog.

U jutru, u jednom od garnizona severne armije, graničari su održavali jutarnje treninge. Graničar koji je bio zadužen za vezu, ili ptičar kako su ga graničari zvali. Uputio se ka kancelariji ser Rodrika, pokucao je na vrata, iz kancelarije se začulo.

– Napred.

Graničar je ušao, i salutirao vitez- generalu.

– Gospodine, stigla je sova iz dvorca.

– Sova, mora da je nešto vrlo važno, šta kažu?

– Kralj je mrtav, gospodine.

– Šta?

– Kralj je mrtav. Objašnjeno je u pismu.- reče graničar pružajući pismo ser Rodriku

Ser Rodrik je uzeo pismo, čitao ga je par minuta. A zatim se obratio graničaru.

– Slobodan si. Pozovi mi generala Miloša po izlasku.

– Da, gospodine.- odgovorio je graničar izlazeći iz kancelarije.

Kroz petnestak minuta ser Rodriku, po naredbi, pridružio mu se general Miloš.

– Zvali ste me, gospodine.

– Da, jesam, kralj je mrtav.- odgovorio je ser Rodrik, pružajući pismo generalu Milošu.

General je čitao pismo, u narednih par minuta. A onda je pogledao u ser Rodrika.

– Sećaš se, onog vojnika, kome je ispao medaljon, a on se posle pobio sa pola garnizona da ga vrati.

– Da sećam se, kapetan Dzejkob, veoma dobar vojnik, mogao bi jednog dana postati general.

– Da, e pa nešto mi govori da bi mogao biti i kralj.

– Mislite, da je on…?- odgovori general

– Ne znam, videćemo, pozovi ga kod mene u kancelariju.

– Da, gospodine.- odgovorio je general, izlazeći iz kancelarije.

Kroz nekih sat, sat i pol u kancelariju kod ser Rodrika, ušao je visoki graničar.

–  Zvali ste me, gospodine

– Ti si Dzejkob?- upitno će ser Rodrik

–  Da, gospodine.

– Mogu li da vidim onaj tvoj medaljon?- nastavio je ser Rodrik

– Naravno,  gospodine. –odgovori graničar, skidajući medaljon i pružajući ga ser Rodriku.

– Odakle ti medaljon?

– Dobio sam  ga od majke, gospodine, pripadao je…

– Kralju, zar ne?- prekide ga ser Branimir

Graničar je ćutao kao zaliven, zatečen pitanjem.

– E pa sinko,- nastavio je ser Rodrik, nečekajući odgovor,- otac ti je mrtav

Graničar se našao još u većem, čudu.

– E pa, Dzejkobe ili ćeš da te zovem Vaše visočansto?- sarkastično upita vitez- general

– Dzejkob je sasvim u redu, gospodine.- odgovori graničar, jedva dolazeći sebi.

– Ovako ćemo, Dzejkobe,- nastavio je ser Rodrik,- moja kćerka, to jest usvojena kćerka, je tvoja sestra, otpratićeš je do glavnog grada, da se odrekne krune, a ti kako ti volja, učestvuj na turniru za krunu ili ne, ne zanima me. Dok se spremiš, ja ću pripremiti kočiju i pratnju za vas dvoje, do glavnog grada, slobodan si.

– Da, gospodine. – reče graničar izlazeći iz prostorije.

***

Dan turnira, je došao, sve je spremno za turnir, a pripreme za sahranu i ceremoniju krunisanja su pri kraju.

– Da li je sve spremno?- upita ser Branimir, ser Igora kad ga je sreo na hodniku zamka.

– Da, sve je spremno, svi takmičari su tu, svih 65.

– 65 znači pronašli ste ga, znači?

– Našao ga je, ser Rodrik, i poslao na turnir, za sada će se boriti njih 15, uključujući i njega, on ima ponajviše šanse, prekaljeni je borac. Svima je rečeno da posle turnira dodju u svečanu dvoranu, gde ćemo proglasiti novog kralja.

–  U redu, neka nam je bog u pomoći.- konstatova ser Branimir

Turnir je otpočeo posle uvodnog govora, ser Branimira. Borbe su trajale, nepunih tri sata, posle uzbudljive borbe imali smo pobednika, kapetana Dzejkoba, visokog graničara sa severa. Učesnici turnira, naslednici, članovi saveta i vidjeniji gradjani pridružili su se u svečanoj dvorani, čekajući proglašenje pobednika i imenovanje
novog kralja.

– Molim, za pažnju,- salom se odjeknuo glas ser Igora,- ser Branimir ima reč.

–  Dame i gospodo,- govor je počeo ser Branimir,- biću kratak, kao što već znate, kralj je mrtav, a pred nama je pobednik turnira, sin kralja Hranislava koji je stekao pravo, borbom, da ga proglasimo za novog kralja…

– A, ne…,- prekinuvši govor reče Dzejkob.

– Molim?- odgovori ser Branimir.

– Ja nisam kraljev sin, ja sam obični vojnik, član Severne Armije. Tačno je da je moja majka spavala sa kraljem pre trideset godina, međutim, ja imam dvadesetsedam godina, pa izračunajte sami…

– Pa zašto si se borio čoveče?- prekinuo ga je ser Gradimir.

– Da proglasim nju za kralja.- odgovori graničar, pokazujući na Lanu, kćerku ser Rodrika,- ona je vaša nova kraljica.

Svi prisutni u dvorani su ostali u čudu.  A graničar je krenuo za izlazu. Ser Igor je je uzviknuo za njim.

– Kralj je mrtav! Živeo kralj.

U trenutku je shvatio sta je rekao, al bilo je kasno, sve oči u prostoriji su bile uprte u njega. Neko od prisutnih je uzviknuo.

– Živela kraljica!!!

I salom se prolomilo, ŽIVELAAA!!!

KRAJ

Autor: Ira Cane

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s