2. General Haosa

KMBT_C224-20180101154559

„Car je mrtav.“

„Vidimo, Danijele. Nismo slepi. Ni idioti.“ Kizon je bio hladan. Nije bio za ovaj plan nikad. „Da li si morao da ga ubiješ?“

„Nisam. Kada je video da ulazim u dvoranu uze mač i nabi se na njega.“ Njih sedmoro su zagledali leš ispred sebe da bi videli uklapa li se Danijelova priča u dokaze.

Za to vreme on je pred sobom razvukao Mrežu Vremena tražeći najbolje rešenje za ovu situaciju. Uvek je postojala mršava šansa da se Ilhard ubije kada dođe do ovoga. Ali, nisu očekivali da im ovoliko iznudi poteze. Sada su morali da biraju da li će se rat razvući i otvoriti na novim bojištima ili će nekako završiti sve… Našao ga je.

„Imam odgovor“, rekao je okrećući se njima. „Ukoliko postavimo Renu ili Andriju na njegovo mesto sprečićemo krvoproliće.“

„Misliš ono koje je i dalje u toku na ravnici?“ Marina je uvek ciljala na postojeće probleme.

„Ne. Ali ima pravo. Bez nekog od njih dvoje na prestolu, moraćemo da ga popunimo nekim od nas. A nemamo dovoljno uticaja na sve strane da ne bismo izazvali krvoproliće. Sada je samo pitanje, ko od njih dvoje je bolji izbor?“ Esir je očistio svoje mačeve i spakovao ih dok je ovo govorio.

„Rena!“ Vašimaru je uzviknuo.

„Da zna…“

„Vaše Veličanstvo!“ Vašimaruov oklop je zazvečao kada je lupio pesnicom u znak pozdrava. U sobu su ušli princeza Rena i njeni čuvari.

„Nadvojvodo. Da li sve došli zarobiti čoveka koji je izveo ovaj podli napad na autoritet Atlan…“ Videla je leš iza njih. Danijel je stajao nad njim i dalje.

„Izda-“

„Razmislite! Pre nego što izgovorite nešto od čega niko od nas neće moći da se opere.“

„Na šta to misliš, Dragulija?“

„Troje od nas ovde su vojvode svojih kuća. Svi smo svakako visoko pozicionirani u njima. Ako nas proglasiš izdajnicima, ono što je sada jedna bitka će se ozbiljno rasplamsati.“ Danijel je prepustio Vašimaruu da završi.

„Nudimo alternativu.“ Vašimaru je sačekao da Rena klimne glavom.

„Ukoliko proglasite Kristana za izdajnika vojska će prestati da ga prati. To će dozvoliti da ga napadnemo punim legitimitetom i sudimo mu za zločine protiv Atlantide. Mogli bismo i da isceniramo kako je on odgovoran za smrt Vašeg strica. Bez toga, Atlantidi preti ozbiljan građanski rat. Mi ćemo biti pobednici koji nisu pobedili, a naši protivnici će nestati.“

„Čak i da pristanem na to. Šta ako odlučim da vas treba kazniti za sve što ste uradili?“

Danijel je isukao mač, dvorana je odzvanjala metalnim zvukom. „Tri godine pre nego što se ponovo okupimo ovde i neko drugi uzme presto. Vaše Veličanstvo, ovo je najbolji izbor za Atlantidu. Prihvatite ga.“

„A ko od vas će biti premijer? Sumnjam da ćete mi dopustiti da ga sama odaberem.“

Mikol je otvorio jednu od sveščica koje je stalno nosao sa sobom. „U ovom trenutku nam treba prelazna vlada koja će obezbediti da sve poluge vlasti pređu u vaše ruke. Nemamo vremena za dublju analizu. Moramo da prekinemo sukob. U slučaju ratnog stanja kada se zateknemo bez premijera, vladu preuzima Nadvojvoda. Vašimaru, u ovom slučaju. Ukoliko želi, Nadvojvoda u ovoj situaciji može privremeno preneti svoja vojna ovlašćenja na drugu osobu.“

Kanar je prišla do Rene. „Najdraža rođako, moramo da znamo odgovor sada. Nemamo vremena više.“

Rena je prikupila svoju odoru i zakoračila ka prestolu. Zastala je nad Ilhardovim lešom. „Samo je trebalo da slušaš…“ Nastavila je i sela na presto Atlantide. Vašimaru je stao ispred prestola sa njene desne strane. Simbolična desna ruka carskog prestola.

„Car je mrtav!“ Zagrmeo je.

„Živela carica!“ Njihovi glasovi su se čuli kroz ceo dvorac. Presto je zasijao. Kratak izboj plave svetlosti dok se prilagodio novoj gospodarici.

„Nadvojvodo Vašimaru, Dilarine, prihvatate li da budete moj premijer u ovom prelaznom periodu?“

„Sa zadovoljstvom. Dok budem obavljao tu dužnost, moju ulogu Nadvojvode poveriću vojvodi Danijelu Draguliji. Uz vaše dopuštenje.“

„Dozvoljavam.“

Oko Vašimaruovog vrata se stvorio lanac položaja koji je pripadao premijeru.

***

Osetio je kako mu težina sa vrata nestaje. Ruka mu se sklopila u vazduhu u kome je trenutak ranije stajalo obeležje njegovog ranijeg položaja. Počeo je da priprema izlaz sa ovog sveta.

***

„U ime carice! Kristan Mikenos se proglašava veleizdajnikom u očima zakona. Njegov život je slobodna lovina.“ Vašimaru je završio proglas pred dvorom.

„Vaše Veličanstvo. Nemamo puno vremena. Ja moram da…“ Danijel se okrenuo ka carici iza njegove desne strane.

„Idi.“

„Erise, Mateja, Kizone! Polazimo.“

Vašimaru ih je ispratio do sobe gde su postavljali portal. „Već sam obznanio zvonima.“

„Generali, ne možemo da otvorimo portal na zemlji. Previše magije u prostoru. Jedini izbor je vazduh.“ Kapetan koji je vodio postavljače portala je objasnio kratko.

„Koliko?“ Danijel je već popuštao oblik ka poluzmaju.

„Hiljadu metara.“

„Otvaraj ga.“

Iskočio je u sivilo. Ovo je pogrešno. Gde sam. Čuo je kikotav zvuk Ludinog smeha iza sebe. „Da li si siguran u to što radiš?“

Poluzmaj je škrgutao zubima. „Da. Pusti me natrag. Kako si ovo izveo. Otimaš mi vreme.“

„Smiri se, Danijele. Ili nemoj. Nije važno.“ Poluzmaj je počeo da reži. „Vreme ovde teče mnogo brže nego kod tebe u svetu. Ni mikrosekund još nije prošao tamo.“ Poluzmaj je pokušao da ga zgrabi. Ali se Luda samo pretopio da stoji malo dalje. „Došao sam da te upozorim. Moraćeš da izabereš uskoro. Odlučivaćeš o mnogo čemu u svojoj budućnosti. Srećno!“

Eksplozija svetlosti. Padao je. Dovršio je transformaciju i spustio se na 300 metara nad zemljom. Bitka je bila u jeku. Rika zmaja ih je zaustavila. Kontrolisao je režanje, govorni aparat zmajeva nije bio namenjen ljudskim jezicima. „Car je mrtav. Živela carica!“.

Njegovi Alhemičari su zaurlali prvi. „Živela carica!“. Sukob je prestao kada je i druga strana ponovila pozdrav.

Sjurio se ka kampu carske vojske. Vratio je ljudski oblik kada je sleteo. Nosio je odoru Nadvojvode. Jedan od generala mu je prišao. „Ti?! Od svih ljudi?! Nemoguće!“

„Gde je Kristan. Proglašen je veleizdajnikom. Treba da ga odvedem pred caricu.“ Pokazao mu je prstom na jedan od šatora.

Uleteo je i mašio se za mač. Kristan je stajao u Kapiji. „Čestitam. Druga runda je tvoja.“ Kapija se zatvorila u tom trenutku i odnela ga negde.

„Ne! Ne opet!“ Pokušavao je da rastumači kako je Kapija funkcionisala, gde vodi, ali nije umeo da čita strune Reda. Osetio je kako tragovi nestaju. Nije mogao da dovede nikog od onih koji su imali potrebno znanje na vreme. Osim… „Ludo!“

Kikot. Uvek prvo taj jebeni kikot. „Da?“

„Gde je otišao?“

„Daleko.“

„Odvedi me tamo.“

„To nije mesto za Danijela Draguliju.“ Stabilniji glas. Jači. Pouzdaniji.

Zgrabio ga je. Ovaj put Luda nije izmakao. Pustio je Danijela da ga podigne, a onda uhvatio njegov zglob. I počeo da ga lomi. „Biraj.“

„Rado.“ Bio je besan. Kristan je opet pobegao. Sve što je hteo da uradi za Atlantidu je propalo. A Luda je bio kriv za to delom. Bacio ga je na pod i udarao ga zdravom rukom. Bes je pržio razum. I onda – mir.

Shvatio je da udara u zemlju. Luda se kikotao pored. „Čestitam, Besu.“

Novi general Haosa je izašao iz praznog šatora. Trebalo je pronaći izdajnika. Kazniti ga.

Autor: Drakus

Advertisements

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s