5. Hatšepsut

dav

 

 

  Enter

 

“Gospodarice, kralj Tut…”, poče usplahirena služavka drhtavim glasom. Lepotica kože boje čokolade i prozirno zelenih očiju se uspravila u krevetu, ne odajući znake uzbuđenja.

“Ah tako… Budi dobra i donesi kraljevu svečanu odeću, nemes maramu za glavu, bič i mlatilicu. Požuri, Tia, nemamo ceo dan.”

“Jeste li sigurni, gospodarice, ako dvorani vide da odnosim stvari boga na zemlji…”.

 

Oči pantere koja vreba iz mraka su sevnule kroz polutamu, pa se devojče izgubilo iz odaje, ostavivši nedovršenu rečenicu da visi u vazduhu.

 

Princeza Maatkare razgrnu palmine grane koje su štitile sobu od vrelih Amon-Reovih prstiju. Stala je ispred ogledala i uzela malo crnog pigmenta. Najpre je uokvirila oči, a zatim je počela nanositi crnu boju na bradu. Obrisala je komadom tkanine sekund pre nego što se služavka vratila u sobu, ruku punih odeće i faraonskih rekvizita.

 

Tia je umirala od straha. Zemlja bez faraona na čelu je jednaka otvaranju vrata Duata koji će progutati čitav Kemet. Znala je da je gospodarica razborita, ali da bude baš ovoliko pribrana u trenutku kada…

“Tia! Saberi se i pomozi mi! Verovatno misliš kako sam hladna i bezosećajna. Jeste bio malo zaostao, ali mi je ipak bio muž i brat. Naravno da sam potrešena, ali u ovom trenutku moram misliti na Kemet – našu zemlju. Sile haosa predvođene Setom neće mirno čekati da završimo sa naricanjem i kukanjem. Tek kada im pokažem da Kemet nije ostao bez čvrste ruke smem da pustim suzu. Do tada moje oči moraju ostati suve kao pustinja.”

“Presvetla, sama Maat, boginja istine i pravde govori iz vas.”

“Hajde, hajde, u mojoj si milosti, ne moraš mi podilaziti.”

 

U dvorani palate je ležalo telo preminulog faraona Tutmozisa II. U tom času Tutmozis je izgledao kao bilo koji smrtnik, jer je svoju vladarsku harizmu izgleda poneo na onaj svet. Sluge su se uzvrtele kao muve pred kišu, očekujući uputstva. Pred ulazom se već čula buka od naroda koji se užurbano okupljao. Stražari su preprečili prolaz uznemirenim ljudima.

“Biće kraja sveta! Zemlja nam je ostala kao siroče, bez zaštite faraona. Pitanje je trenutka kad će se naebo sručiti na nas!”, čulo se iz mase.

 

Taman kad je izgledalo da će stražari popustiti, na vratima dvora se pojavio faraon. Duga upletena brada mu se spuštala niz prsa, a zlatna nemes marama se stapala sa licem Amon-Rea, oca svih faraona.

 

“Stop! Stani!”

 

Androidegipćani pred dvorom su se zaledili u trenutku, a jedna android-ptica je ostala ukočena na čistom nebu.

Ne gledajući kolegu, stručnjak Centra za arheoandroidološke simulacije je ubacio komandu za paralelni karak istorije i počeo da unosi nove parametre.

 

“Šta je sad bilo, matori? Jel’ neophodno da prekidaš multiverzumski simulator na svakih sto godina? Daj da odradimo tu osamnaestu dinastiju, pa da idemo kući. Ne samo da će me žena ubiti ako joj i danas kažem da ništa od seksa jer sam morao da proverim još jednu varijaciju, već će učiniti i da izgleda kao nesrećni slučaj. Ja čak više ni sam ne verujem u sopstvene izgovore!”

“Ne, ne, ovo je važno.”

“Ma šta je važno? Juče smo do deset uveče proveravali parametre koji bi odredili tok istorije da se u Srbiji 2018. promenila vlast. I šta smo dobili? Svaka multiverzumska jednačina je davala isti rezultat. Vo i vo su dva vola, ne mogu biti bik i krava pa da ga jeb*š!”

“Šta si se uhvatio za te volove i krave, životinjo jedna. Imaj poštovanja za životinje, vrstistička svinj… budalo.”

“‘Ajde ti vegetarijanac, nisam rekao da ću da jedem krilca od skupštinara u saftu od ministara, nego… Ma uostalom, počeli smo opasno da kenjamo, dosta je bilo za danas. Samo ćemo nešto da uprskamo.”

“Kad smo kod uprskavanja… Sećaš se kako je onaj iz pedes’ osmice pokvario multiverzumski simulator kad je probao da napravi krak istorije u kome bi konkvistadori bili fini prema Indijancima? Kad tad nije zapalio ceo istraživački centar, tvrdoglavi mamlaz! Dim je pokuljao, simulator pištao, skvičao, cvrčao, izbacivao poruku da je došlo do greške, a onaj ne konta nego se navrzao na enter kao vojnik na prostitutku.”

“Sećam se, kako ne, taj je vrlo brzo premešten u kantinu. Sad tamo stiska dugmiće kao nenormalan, ali najveća šteta koju može da napravi je da umesto pomfrija spremi pire.”

“Čuj, dosta je bilo za danas. Sutra ćemo nastaviti. Samo mi reci zašto si prekinuo simulator? Koji dodatni krak si imao na umu?”

“Hteo sam da ubacim varijablu da se Hatšepsut- Maatkare nije oblačila kao muškarac i predstavljala kao faraon.”

“Nego kao šta, keve ti Nevenke? Egipat je ostao bez faraona. Da to nije uradila, sigurno bi Hiksi opet nagrnuli i zavladali Egiptom. Ne bi onda bilo ni R od Ramzesa, Tutankamona i ekipe, a Rimljani i Grci bi se takđepromenili i tako dalje…”

“Ne, mislio sam da vidimo kako bi jednačina izgledala da je Maatkare zvanično preuzela poziciju regentkinje i faraonke.”

“Čekaj, ne misliš valjda…”

“Da, da se od stupanja na presto predstavljala kao žena. Zanima me kakve bi implikacije takav razvoj imao na kasnije epohe istorije. Da je borba za ravnopravnost počela u 15. veku pre, a ne u 20. veku nakon  Hrista.”

“Hm, zanimljivo. Ali ipak ne toliko zanimljivo da bi rizikovao da se grom i pakao sa mojom gospođom na čelu sruče na moj vrat.”

Dvojica stručnjaka krenuše put parkinga elektromobila u podzemnom nivou istraživačkog centra. Ubrzo je na parking stigao i onaj manijakalni dugmetostiskač što je prebačen u kantinu. Smeškao se zadovoljno, gotovo zlokobno, jer je na putu od kantine do izlaza zgrade uspeo da još nekoliko puta ispritiska čarobno dugme enter na simulatoru u svojoj staroj kancelariji.

Kada su Istraživači došli na posao ujutru, imali su šta da vide. Na ekranu na kome su čekirali dolazak je prilikom provlačenja legitimacija iskočila poruka.

“Molim, neodložno se javiti u kancelariju direktora.”

“Au, matori, izgleda da smo nešto gadno zabrljali.”

“Nije kao da smo baš najuzorniji radnici, ali se ni ne sećam da smo nešto baš toliko zabiberili.”

“Šta je tu je, idemo do glavonje pa ćemo da vidimo. Ne vredi nagađati.”

Automatska vrata direktorove kancelarije su se razgrnula uz šum pre nego što su stručnjaci stigli da slože pokunjene izraze lica. Na njihovo iznenađenje, sačekala ih je njuška zadubljena u gomilu ekrana pred sobom, koja se na zvuk njihovih koraka sva izdužila u osmeh.

“O, pa gde ste momci! Brilijantno, sjajno! Oduševljen sam vašim rezultatima!”

Ova dvojica se pogledaše bez blage predstave o kakvim rezultatima je reč. Da im je prethodne noći neko rekao da će ideja o ženskim pravima u tako ranoj fazi istorije doneti do niza fascinantnih promena u varijablama multiverzuma, mislili bi da je u pitanju šala.

U njihovom vremenu, u 32. veku je tehnologija odavno došla do vrhunca. Razvoj se očitavao jedino u ljudskom društvu, koje je i dalje bilo nesavršeno. Ideja koju je uneo stručnjak, uz dodatak nekoliko nasumičnih entera manijaka iz kanine je rezultovala simulacijom koja je već u 25. veku dovela do društva u kome vladaju tolerancija i međusobno uvažavanje svih rodnih, starosnih i drugih kategorija. Dvojica stručnjaka su unapređeni, a čovečanstvo je nastavilo sigurnim korakom ka budućnosti.

ENTER ENTER ENTER

 

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: