6. Jači si!

0442f4a63de3ad96a16e10472b52bde2--loki-art-norse-mythology

S prekrštenim rukama na leđima, starac je posmatrao svod. Očekivao je sinove. Jedan njegov, jedan usvojen. Zov smrti je jačao. Valhala ga je čekala. Starački dom „Senovite poljane“ na Midgardu je prikladan za čekanje smrti, pomisli.

Ona je dolazila. Pošto je osećao svoj kraj, morao je obojicu pripremiti za ono što sledi.

„Oče?“ Torov glas ga je prenuo iz mračnih misli.

„Vaša mati dolazi. Doziva me. Čujete li njen zov?“

„Loki, da li je ovo tvoja neka magija?“

Loki odmahnu glavom, zbunjen podjednako kao njegov brat.

„Trebalo mi je dosta vremena da se otarasim tvojih čini. Friga bi bila ponosna.“

Starac sede na travu.

„Ragnarok dolazi.“

„Ali pobedio sam Surtura.“

Starac odmahnu glavom, jasno im stavivši do znanja da je to besmislena izjava.

„Došlo je moje vreme. Boginja smrti dolazi. Ne mogu je više zadržavati.“

„Ko je ona?“

„ Hela. Tvoja sestra, prvorođena. Nisam je mogao držati pod kontrolom. Pa sam je zatočio. Njen apetit je… nezasit.“

Tor i Loki se pogledaše, obojica zbunjeni očevim priznanjem.

„Nisi nikad spominjao da imam sestru.“ Plavokosi div nije krio poprek ton.

„Ragnarok se bliži.“ Odin saseče raspravu koja je obećavala da preraste u neprijatnu porodičnu svađu.

Loki je nemo posmatrao oca i brata. Crna kosa mu se vijorila na jesenjem vetru.

„Setite se ovog mesta. Dom.“

Tor je okamenjenog pogleda gledao kako vetar raznosi zlatan prah njegovog oca, kralja Asgarda, ka suncu. Srdito je zgrabio svog brata za šiju.

„Tebe krivim za njegovu smrt!“

Žučnu svađu je prekinula zelena svetlost na obzorju. Vitka, crnokosa žena je izlazila iz njega zavodljivo njišući kukovima.

„Znači, nema ga više? Šteta, volela bih da sam videla to.“

„Ja sam Tor, Odinov sin.“

„Ne podsećaš me na njega.“ Podigla je obrvu.

„Možemo se dogovoriti.“ Nadoveza se Loki.

„Ti zvučiš kao on. Kleknite pred svojom kraljicom.“

„Ne bih rekao.“ Tor odmahnuvši glavom, baci Mjolnir na nju. Hela mirno pruži ruku i smrvi ga.

Od gubitka oca i čekića, mnogo toga je preturio preko glave; za drugi sukob se pripremio bolje: uspeo je ubedi Valkiru i novostečene prijatelje iz Arene na drugoj planeti da mu se pridruže u samoubilačkoj misiji. Mračnih misli, hodao je ruševinama Asgarda. Slike koje je pamtio od kad zna za sebe su skrivale pravu istinu o njegovom ocu: ubijao je sa Helom i njenim ogromnim crnim vukom da bi pokoravao svetove. Sarkastičnog osmeha sede na presto, držeči očev skiptar. Podigao je pogled ka njoj i progovorio:

„Sestro.“

„Još si živ.“

„Sviđa mi se kako si uredila mesto. Preuređuješ.“

„Izgleda da je otac svaki problem rešio prekrivanjem.“

„Ili izbacivanjem.“

Provociranje je postiglo željeni efekat. Dotakao je Helinu bolnu uspomenu.

„Rekao ti je da si dostojna. Isto je rekao i meni.“

„Vidiš? Nikad ga nisi poznavao u pravom svetlu. Odin i ja smo čitave civilizacije utopili u krvi i suzama. Šta misliš odakle sve ovo zlato? A onda je iznenada odlučio da postane dobroćudan kralj. Održavao je mir, čuvao život. Imao tebe.“ Poslednje je reči izgovorila s mržnjom.

„Razumem zašto si ljuta. I iako tehnički imaš pravo na prestolje, na njemu će jednostavno morati sedeti neko drugi. Zato što si ti jednostavno… najgora!“

„Ustaj! Sediš u mojoj stolici.“

Tor ustade i polako sidje niz stepenice ka njoj.

„Otac mi je jednom rekao da mudar kralj nikada ne stremi ratu…“

„… ali uvek mora biti spreman za njega!“ Dovrši Hela čuven Odinov citat.

Borba je bila teška. U nekoliko poteza, Hela mu je bodežom iskopala oko. Toru se svet prepolovio.

„Sad me više podsećaš na njega.“ Boginja smrti je nabila svog brata na ogradu i stegla ga u smrtni zagrljaj. Bez ikakve žurbe je primakla usne ka njegovom uhu, spremajući se da ga pogubi.

Desnicom ga je okrenula ga prema mostu da bi video ogromnog crnog vuka, njenog saputnika u bitkama kako stoji ispred vratnica da zapreči Asgarđinama put do Bifrosta, portala u drugi svet. Hjemdil je grčevito držao mač u rukama i borio se njim. Torov prijatelj je gubio.

„Vidiš? Ja nisam ni kraljica, ni čudovište. Ja sam boginja smrti. Čega si ti ono beše bog?“

Sklopivši preostalo oko, savršeno dobro je znao da će umreti. Očajnički mu je trebala pomoć.

Poslednje slike oca uvlačile su mu se um. Jednooki Odin je stajao pred njim. Jak vetar i sivi oblaci su nagoveštavali oluju; sivilo neba je užasavalo Tora. Pade na kolena pred očevom prilikom, slomljen i duhom i telom.

„Ni sa dva oka nisi mogao jasno da sagledaš činjenice.“ Lako je shvatio da je Odinov odmeren sarkazam trebalo da ga trgne iz letargije.

Ali to ga je samo navelo da postane svesniji svoje nemoći pred Helom.

„Prejaka je! Bez svog čekića ne mogu…“

„Jesi li ti Tor, bog čekića?“ Obrativši mu se tonom kao da je imao pet godina, Odin se otvoreno rugao svom sinu.

„Čekić je služio samo da fokusira tvoju moć, da je usmeri.“ Objasni mu starac blažim tonom.

„Prekasno je! Već je zauzela Asgard!“

Odina nije doticao Torov očaj.

„Asgard nije mesto. Niti je ikad bio.“ Rukom mahnu na poljanu. „Ovo može biti Asgard. Asgard je mesto gde naši ljudi žive. Čak i sada, u ovom trenutku oni trebaju tvoju pomoć.“

Odin se okrenu od sina, s rukama prekrštenim na leđima.

Tor je uzdahnuo.

„Nisam tako jak kao ti.“

Odin se okrenu ka njemu, odmahujući glavom. Premda je vreme drugačije teklo, starac je znao da vreme ističe; Tor je već bio heroj, ostalo jeda uvidi samo još jednu istinu.

„Nisi.“ Nekada vrhovni bog i vladar je napravio kratku pauzu.

„Jači si!“

Vraćanje svesti u Asgard, u Helin smrtni zagrljaj, bio je očekivano nagao.

„Reci mi, brate, čega si ti ono beše bog?“

U znak odgovora, varnice su sevale iz preostalog oka, iz nozdrva, usana, prstiju. Tor je spoznao svoju istinsku snagu. Grom udari ogradu tačno tamo gde je Hela čvrsto držala brata. Ščepavši svoju sestru za vrat, digao ih je u nebesa. Probio je njenu odbranu i zario sečivo u njen stomak. Hela se lako izmakla.

Jedino što ga je još uvek držalo na nogama je nada da će Loki ispuniti svoj deo dogovora. Urlik iz dubine zemlje mu je potvrdio da je njegov brat, bog prevare i sam zgrožen onim što će uraditi, odradio svoj deo posla uspešno; polaganjem Surturovih rogova na večnu vatru i  izgovaranjem čini iz knjige drevnih zapisa, oživeo je čudoviše. Tor je potrčao kao sumanut do broda, gde su ga čekali prijatelji.

Uz zaglušujuću buku uništenja, stvorenje satkano od tame i vatre je plamenim bičem ošinulo vuka po vratu i sapima.

„Meni je predodređeno da uništim Asgard!“

Tor se nasmejao, videvši po prvi put na Helinom licu strah; Loki je ispunio svoj deo dogovora. Ragnarok je prizvan. Setio se očevih mudrih reči.

„Dom je tamo gde su ljudi. Ne mesto.“

Prvi put od očeve smrti, osetio je spokoj. Nasmejan, otvorio je vrata broda, gde ga je čekao njegov narod.

Kroz prozore svemirskog broda su gledali nestajanje njihove civilizacije. Asgard je tonuo u ništavilo. Valkira mu cimnu rame. Mladić se iskezi: ovoj devojci suptilnost nije bila jača strana.

„Tvoj presto, veličanstvo.“

Tor bez ikakve pompe sede na njega. Loki stade s njegove desne strane.

„Kuda želiš da idemo?“

Novopečeni kralj se nasmeši, setivši se očevih proročkih reči.

„Na Zemlju.“

Autor: Eli 

Advertisements

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s