7. Kakva je sad to buka?

pufnice

Kakva je sad to buka? Namrštila se i naćulila uši. Kralj je mrtav?!  Zatvorila je knjigu koju je čitala i spustila je na pod pokraj kreveta. Dohvatila je papuče sa velikim crvenim pufnama i lupajući potpeticama o pod prišla stolici preko koje je bio prebačen svileni bade mantil.  Kosu je nemarno pokupila u rep, na šminku nije ni pomišljala, znala je da noćas neće biti ništa od posla.

Polako se spuštala niz drvene stepenice ka kafani koja se nalazila na spratu ispod njene sobe.  Dok joj je dim ulazio u nozdrve i punio pluća buka je postajala sve glasnija.

„Živeo kralj!“

Ramenom je gurnula grupu pripitih gostiju i prošla pokraj njih kao da su drvene lutke. Naslonila se na šank i lupila tri puta svojim dugim noktima po drvenom putlu.

„Natoči mi jedno veliko.“

„Naravno“, odgovorio joj je barmen. „Kako to izgledaš?“

„Zanosno-kao i obično.“ Nasmejala se pokazujući savršene zube.

Odmahnuo je glavom negodujući.

Osetila je nečiju ruku oko struka, okrenula se u igledala stalnu mušteriju.

„Večeras ne radim“, kiselo mu se osmehnula. „U žalosti sam.“

„Zašto?“ Izvio je obrve i seo na visoku stolicu pored nje. Pogled mu je počivao na njenim grudima.

„Kako zašto? Zar nije kralj mrtav? Zar ja nemam pravo da ga ožalim?“

„Nisi ga ni poznavala“, nasmejao se i rukom joj raširio dekolte.

„Pa?! Bio je dobar prema  meni.“

„Kako? Nikada ga nisi srela.“

„Baš zato. Matori je bio toliko dobar da me nikada nije pozvao. Sve one koje je pozvao nisu se vratile…“ Uzdahnula je. „ Osim jedne…. a i ona bolje da se nije vratila.“

„Pazi šta pričaš“, prekinuo je barmen oštro. „Sudbina je prevrtljiva, a ovo je vreme promena.“

Ujela se za usnu. „Natoči mi još jedno.“ Pružila mu je praznu kriglu i on je dohvati mršteći se.

„Kralju za dušu!“ Podigla je kriglu.

„Za promene!“ I stalna mušterija podiže čašu, otpi gutljaj i izgubi se u masi pripitih gostiju.

„Da, za promene!“ Nasmejala se kiselo.

„Živeo kralj!“ Odzvanjalo je sa svih strana.

„Neće te više uzimati njegovi ljudi za 50 eura“, šapnuo joj je barmen i namignuo zaverenički.

„Ne… sada ću se davati nekim drugim ljudima za 50 eura“, progutala je knedlu.

„Sve ima svoju cenu.“

„A porez ostaje isti?“

„Isti… Ali barem neće ići onom lopovu što nas ojadi.“

„A kome će sad ići?“

„Kralju.“

„Ali i do sada je išao kralju.“

„Ti baš ne shvataš promene?“ Barmen se namrštio.

„Shvatam. Daj, natoči mi još jedno…“

***

„Zašto uvek ja? Zašto? Zar ne može neko drugi da se lomata po ovim gudurama i vukojebinama ljudskog sveta u kom nezadovoljstvo tinja već vekovima. Zime su hladne, a leta vruća, bogati imaju sve, a siromašni ništa-barem tako kažu, a ko sam ja da im sudim? Tek malena mukica, nedorasli demon potrčko…“ mumlala je više za sebe dok je pokušavala da neđe odgovarajuću prečicu.

Prezirala ih je. Imali su mogućnost izbora, za razliku od nje i ostalih stvorenja tame.

Imali su mogućnost izbora a izabrali su da jednog kralja zamene drugim. Prvi im nije valjao, drugi će im biti bolji. Drugi je uvek bolji… promena je bitna. Ma da!

Razbila je ogledalo i kroz njega ušla u malenu sobu. Zapela je za knjigu koja je bila na podu i opsovala.

„Povedi me.“  Začula je uplakan glas. Spustila je pogled i opazila dve crvene pufnice.

„Ne“, odgovorila je odsečno.

„Molim te, ne mogu više ovako“, devojka je jecala, pokušavajući da namakne omču oko vrata.

„Odavno si mrtva, samo to ne znaš“, malena se nacerila i uzela joj uže. Bacila ga je na pod pokraj pufnastih papuča.

„Povodi me“, vrištala je.

„Žao mi je, ne mogu da gubim vreme na tebe.“

„Gde žuriš?“

„Po kralja.“

„Ali kralj je mrtav!“

„Kralj ne može biti mrtav, dok ga ja ne odvedem.“

„Ali… koga su onda jutros pokopali?“, upitala je prkosno.

„Pokopali su njegovo telo, ali sam zakasnila da mu ubijem dušu. Jesi li sada zadovoljna? Zbog takvih kao ti, koji bi da idu kad im vreme nije, koji me zadržavaju glupim pitanjima i molbama, kojima skidam omče sa vrata, nisam stigla na vreme!“

„I šta sad?“

„Otkud znam. Moraću da mu nađem nekoga nad kim će da vlada, inače će mi njegova duša dosađivati čitavu večnost… Hajde pomozi mi…“

„Kako? Ja ni sebi ne umem da pomognem.“

„O bože, šta sam ja skrivila? Šta?! Jesam li te kamenjem gađala?“ Raširila je ruke u očaju i otvorila vrata.

„Stani! A ja?! Šta će biti sa mnom?“

„Ne zanima me!“ otišla je ostavljajući vrata širom otvorena.

***

„Ostavi me! Nisam mrtav!“ Kralj je mlatarao rukama, kao da tera roj dosadnih komaraca.

„Dobro de, ne deri se.“

„Boli me… Hladno mi je… Gladan sam… Osećam gađenje, znači da sam živ.“

„Ne, to samo znači da se nikada više nećeš ugrejati niti zasititi. Ma koliko jeo glad će uvek biti prisutna.“

„A bol? Hoće li on prestati?“ Pitao je, polako se mireći sa zlom sudbinom.

Slegnula je ramenima. „Što se ranije navikneš to će ti biti lakše.“

„Ali ja ne želim da se naviknem.“

„Kako hoćeš.“ Odbrusila mu je i povukla ga grubo. „Idemo.“

„Gde me vodiš?“

„U novo kraljevstvo, ipak si ti izgleda predodređen da vladaš.“

„A moji podanici? Šta će biti sa njima?“

„Imaćeš priliku da im se osvetiš. Čitava večnost je pred tobom.“

Vodila ga je dugo, kroz bespuća… a zvuk visokih potpotica ih je pratio.

Najzad su stigli. Iz mraka su ih posmatrale svetleće oči… bilo ih je puno.

„Šta hoće od mene?“ Upitao je kralj nelagodno.

„Da ih vodiš.“

„Gde?“

„U osvajanje, valjda. Šta ja znam.“

„Kralj je mrtav?“ Začulo se sa svih strana.

Klimnula je glavom i predala ga stvorenjima tame.

„Živeo kralj!“

***

„Hoćeš li mi sada oduzeti život?“

„Ne.“ Odmahnula je glavom, gledajući u crvene pufnice na njenim papučama.

„Zašto?“ Bila je očajna. Suze su joj se slivale niz lice topeći slojeve šminke.

„Sestro slatka, moraš naučiti da se prilagođavaš promenama. Vrati se tamo odakle si došla i  ne guši.“

Autor: Irena 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s