7. Svetiljka

svetiljka1

Gasna lampa je zažmirkala, potom zasijala jače, da bi se nakon nekog vremena plamen ustalio i poprimio svoju uobičajenu visinu i jačinu. Jozef A. je još nekoliko trenutaka zurio u žižu plavičastog plamena, a onda je zatvorio stakleni fenjer ulične svetiljke i lagano se spustio niz merdevine.

Metodično je složio svoju opremu u veliku kožnu tašnu, popravio nabore na svom kaputu i podigao polucilindar u znak pozdrava svetiljci, kao i svaki put kada bi završio sa svojim radom. Ovde više nije bilo posla i Jozef A. je mogao da se vrati u postrojenje i mirno završi smenu. Odmerio je s odobravanjem niz ulicu. Slabo ulično svetlo dobacivalo tek nekoliko koraka u daljinu, jedva dodirujući najudaljenije zrake svetlosti sledeće svetiljke, naznačujući da je količina gasa taman dovoljno podešena.

Prevrnuo je po prstima zamenjeni ventil za gas i odsutno ga odložio u džep kaputa.

Magla je, ove noći stezala grad, pa se ceo kvart 34 pretvorio u niz mutnih svetlih tačaka koje su tek naznačavale raspored ulica, ali je Jozef A. voleo noć i tišinu, pa čak i ovu vlagom ispunjenu maglu koja se nadvijala nad gradom. Posao u Gasovodu 1 omogućavao mu je taj luksuz da uživa u tišini noćnih ulica.

Zaustavio se na prvi zvuk policijske pištaljke i strpljivo sačekao. Patrola se zaustavila i iz punog trka gotovo ukopala u mestu kada je ugledala crni kaput i polucilindar. Upavo taj crni kaput i polucilindar sa trakom odeljenja 34 kvarta, kao i uredno overena akreditacija Gasovoda, omogućavale su mu prijateljski susret sa dežurnim patrolama i njihovo potpuno poštovanje i uvažavanje. Niko nije dirao službenike Gasovoda kada su bili na zadatku.

Policajci su nastavili ka njemu neznatno sporije. Uljudno je dodirnuo rub šešira i pružio akreditaciju i pre nego su zatražili.

„Nema potrebe za tim, gospodine A.“, oglasio se ljubazno mu odgurujući ruku stariji od dvojice. „Vaš rad je veoma cenjen u ovom kvartu.“

„Laskate mi“, osmehnuo se Jozef A. pakujući akreditaciju nazad u džep. „Nisam jedini na održavanju u ovom kvartu, pa opet ste me zapamtili.“

Primetio je da bi mlađi policajac imao nešto da kaže o tome, ali ga je omeo pokušaj da dođe do vazduha i prekorni pogled starijeg kolege.

„Redovno održavanje?“ upitao je stariji policajac pokazujući ka koferu sa alatom. Jozef A. je klimnuo, bilo je to sasvim uobičajeno pitanje.

„Miran je ovo kvart, gospodo, nemamo incidenata sa kradljivcima. Samo nekoliko dotrajalih ventila za gas.“

Mlađi policajac je, oporavljen od zadihanosti, zaustio da nešto doda, ali ga je kolega preduhitrio:

„Da, da, svakako. Zaista ne želimo još jednu havariju. Posebno ne u našem kvartu, ovde je sasvim pristojan svet.“

Jozef A. je samo ponovo klimnuo. Naravno da niko nije želeo da se ponovi požar iz kvarta 27.

„Bojim se da je krivica za požar u tamošnjem kvartu na kradljivcima a ne na službenicima Gasovoda.“

„Da Gasovod nije isključio snabdevanje za polovinu kvarta, ne bi bilo potrebno da kradu!“

Mlađi policajac je najzad sasvim došao sebi i do glasa. Njegov kolega je samo prebledeo i počeo da mrmlja nekakva obrazloženja, zureći u bezizražajno lice Jozefa A.

Ali službenik Gasovoda se samo osmehnuo.

„Nažalost, da, ali da su izmirivali svoje račune, ne bi bilo potrebe za tim da se sprovode isključenja.“

Mladi policajac je zakoračio ka njemu, sasvim zanemarujući panični stisak svog kolege na mišici.

„Kvart 27 je sirotinjska četvrt! Većina porodica tamo je morala da bira između gasa i hrane.“

Jozef A. je samo slegnuo ramenima na ovo. Ruka mu je nehotice pošla u džep, ka zamenjenom ventilu za gas.

„Mi nismo socijalna služba, gospodine“, glas mu je bio opor, grub. „Uostalom, ni moje ni vaše nije da se bavimo cenom gasa i platežnom sposobnošću naših korisnika. Moje je da održavam svetiljke ispravnim a vaše da sprečavate da ih neko učini neispravnim. U nesreći iz kvarta 27, šta mislite čija je krivica veća, moja ili vaša?“

Mladi pozornik je ćutao, i njegov kolega je pokušao da razgovor vrati u neke, neutralnije vode.

„Nemojte nam zameriti, mladi kolega i ja se trudimo da svoj posao obavljamo odgovorno… na istoj smo strani, štitimo iste interese.“

Jozef A. klimnu i okrenu se ka svetiljki koju je upravo pregledao.

„Štitimo iste interese…“

Prsti su mu stegli ventil i on je shvatio da mu je ruka ostala u džepu kaputa.

Kada se okrenuo mladi pozornik je držao pištolj uperen u njega ali, ovoga puta, stariji policajac nije ni pokušao da ga spreči.

„Oprostite“, Jozef A. naizgled ničim nije odavao uznemirenost, „nisam siguran da shvatam o čemu se radi?“

„Posmatramo vas već neko vreme Jozefe A. Znamo ko ste.“

Službenik Gasovoda ih i dalje je posmatrao jednako bezizražajno.

„Svakako da znate, mladiću. Jozef A., Gasovod 1, odeljenje za kvartove 30 do 35“.

Stariji policajac je iskoračio napred i samo ovlaš klimnuo poručniku da skloni oružje.

„Oprostite mom kolegi na neiskustvu i – naglosti. Nemojte mu zameriti, on je, nažalost, bio na dužnosti te noći kada je izbio požar u kvartu 27…“

Jozef A. klimnu.

„Možda je Vaš kolega, u tom slučaju, trebalo da ostane još neko vreme na bolovanju.“

Policajac je samo slegao ramenima.

„Verovatno…“

Jozef A. se sasvim okrenuo ka njima. Nije mu se dopadala najednom ta promena u ponašanju drugog, razumnijeg policajca.

„…ali, vidite, moj dragi kolega je video nešto šta nismo očekivali. Video je ko je krivac za stravični požar te noći….“

Stariji policajac je klimnuo i poručnik je ponovo pištolj uperio ka Jozefu A.

„Mislio sam… mislio sam da nikada neću pronaći ko je… ali… pozdrav polucilindrom…“ mumlao je momak.

„A za šta tačno me to optužujete i šta mislite da ćete da dokažete?“

Poručnik je zaurlao nešto o curenju gasa i podmetanju požara ali ga Jozef A.  nije slušao. Popravio je svoj polucilindar i zakoračio u mrak.

„Službenici Gasovoda ništa ne rade na svoju ruku i bez odobrenja. Posebno ne u… sirotinjskim četvrtima. Imajte to na umu, gospodo.“

Zavukao je ruku u džep i opipao ventil još jednom. Zvuk pucnja iz pištolja se izgubio u gromoglasnoj eksploziji koja je odjeknula gotovo istovremeno i nastavila da odjekuje naizged uspavanim kvartom.

„Službenici Gasovoda ništa ne rade na svoju ruku… Skoro ništa“, bila je poslednja misao Jozefa A. pre nego što ga je eksplozija odbacila nekoliko metara u stranu i glava mu udarila o ivicu pločnika.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s