9. Hvatač snova

snovohvatač

 

„Sigurna si da nećeš sa mnom u Davos?“ Miroslav je pogledao suprugu. „Još nije kasno da se predomisliš.“

„Znaš da me politika ne zanima… a i moram da pišem priču.“

„Koja je tema?“

„Korporatokratska  distopija.“

„Šta?“ Poljubio je u vrh nosa. „Svetska politika?!“

Odmahnula je rukom mršteći se.

„O čemu ćeš pisati?“

„ O nama?“ Izvila je obrvu, dok mu je nameštala čvor na kravati.

„Ne budi blesava. Zar u sve te vaše priče ne mora biti upletena fantastika?“

„Moje priče su dobre samo kada ih pišem iz iskustva, mašta mi nije jača strana.“

„Da te ne poznajem možda bih ti i poverovao“, zagrlio je. „Jedva čekam da se vratim i pročitam to“, namignuo joj je i otišao na sastanak svetskih lidera.

Nije volela kad odlazi, činilo joj se kao da je ostavlja iako je znala da će se vratiti. Uvek se vraćao. Poslovni sastanci bili su nužno zlo koje, za razliku od nje, on nije mogao da izbegne. Da bi ona mogla da piše on je morao da drži konce.

Razmišljala je o priči kada je trglo zvono, odložila je olovku i krenula ka vratima. „Milice, otkud ti?“ Jelena je ciknula od sreće. „Nisi u Davosu?“

„Neko mora da vodi računa o poslu dok gazde nema.“

„Nemaš pojma koliko smo ti zahvalni na tome.“

„Ni blizu koliko sam ja zahvalna…“

„Nemoj opet“, prekinula je Jelena.

Milica joj je bila kuma i najbolja drugarica. Kada je u saobraćajnoj nesreći izgubila noge, Jelena je preko veze ubacila u eksperimentalni kiborg program. Dobila je nove noge, i posao asistenta u kompaniji njenog muža. Navučena na kiborgizaciju, zamenjivala je deo po deo tela, sve više nalikujući androidu, čak je i deo mozga žrtvovala kako  bi imala neograničen pristup informacijama sa neta, ali za Jelenu je uvek bila ona stara Milica.

„Donela sam ti poklon.“

„Hvatač snova! Baš originalno.“

Hvatači snova bili su jedan od proizvoda koje je izrađivala multinacionalna kompanija njenog muža. Prodavali su se kao alva, nije bilo deteta koje ne bi dobilo barem jedan odmah po rođenju. Bilo je ustaljeno verovanje da je vazduh ispunjen snovima, te da će ružni snovi, upleteni u mrežu, sa prvim jutarnjim zracima biti uništeni, dok će oni lepi proći kroz rupicu na sredini i spustiti se niz perje do spavača. Originalni indijanski hvatač snova bio je krug  koji se pravio od grančice vrbe, opleten kanapom ili kožom i ukrašen perjem, dok su ovi komercijalizovani hvatači, koji su postali popularni ukrasi domova širom sveta, pravljeni od različitih materijala i ukrašavani perlicama, kristalima, poludragim i dragim kamenjem. Kaldim se da im proporcijalno broju dodatih dijamanata moć bledi, pomislila je Jelena propinjući se na prste da bi okačila poklon pokraj prozora.

***

Dani su se vukli, a Jelenu je mrzelo da piše. Uključila je komp u nadi da će na netu naći nešto što će joj zagolicati maštu ali nailazila je samo na uznemirujuće naslove. Demonstracije, pobuna farmaceuta, reaktiviran HAARP, pad kožarske industrije… Svet koji je poznavala kao da je pucao po šavovima. Možda je ipak trebalo da odem u Davos, nervozno je upalila cigaretu. Pokušala je ponovo da se posveti priči, ali inspiracija joj je bledela, nikako joj nije polazilo za rukom da napiše više od par poglavlja, a i ona su bila konfuzna.

***

„Treba da pogledate nešto“, obratila mu se čim je izašao iz  kancelarije. Poslušao je nevoljno, stigao je iz Davosa pre dva sata i želeo je da ide kući. Monitor u njenoj kancelariji bio je uključen, pritisnula je enter… Voda, avion, požar, magla, poplava, pad sa litice, pre no što je skrenuo pogled video je kako Jelena davi nekoga… Njega!

„Šta je ovo?!“

„Snovi vaše supruge. Sanja o tome da vas ubije!“

Pobledeo je. „Ko ti je rekao da ih obrađuješ?“

„Mislila sam…“

„Nisi plaćena da misliš!“

„Htela sam da Vas upozorim.“

„Izbriši to“, izašao je iz kancelarije.

„Ali, snovi se automatski arhiviraju u…“

Glupavi kiborg! Nije mogao više da je sluša, zalupio je vrata i uputio se kući razmišljajući o Jeleninim snovima.

Sve što je radio radio je zbog nje. Kada je prvi put pročitao neobjavljeno delo „Plan B“, u kom je pisala o kontroli uma pomoću vode, koja prema istraživanjima Masaru Emotoa, poseduje sposobnost  pamćenja, poželeo je da čita još njenih priča. Uložio je kapital u promovisanje Kodeksa za koji je pisala. Činio je sve da joj obezbedi idealne uslove, čitav svet podredio je njenim potrebama. Zbog gužve u sobraćaju koja ju je nervirala, uticao je na poskupljenje goriva, što je značajno smanjilo broj vozila na ulicama, a broj pešaka redukovao je uvođenjem zabrane kretanja u određenim časovima-ljudimo to nije smetalo jer im je obezbedio veliki broj igrica i drugog internet sadržaja po pristupačnim cenama. Da bi se osećala bezbedno grad je pokrio kamerama. Posvetio se proizvodnji androida, kako ljudi ne bi morali da rade, jer je njoj bilo žao izrabljivanih narodnih masa. Finansirao je kiborg program i uveo obavezno čipovanje ljudi jer je… ma svi njegovi projekti bili su inspirisani njenim idejama i snovima, a sada…

********

„Spavaš?“

„Ne. Imam košmare“, plakala je. „Davim te?“

„Takvim pitanjem, uvek“, zagrlio je.

„Sanjam da te davim, da te nemam…“

„Znam.“

„Kako?“

„Uključi komp dok se ja presvučem i ukucaj moju šifru, potom Snovohvatač pa svoje ime.“ Nije joj trebalo mnogo da shvati da hvatači ne prave razliku između dobrih i loših snova, prateći moždanu aktivnost oni hvataju sve snove i ideje. „Jebote“, upalila je cigaretu „šta se ovo dešava?“

„Znaš da ne bi mogli da živimo ovako da se bavim prodajom magle u teglama kojima poklopci ne dihtuju.“

„Znam, ali šta zapravo stoji iz hvatača?“

„Apsolutna kontrola.“

„Lepo si se toga setio.“

„Nisam ja, ideja je tvoja, iz priče…“

„Pobogu“, prekinula ga je „zar kontrola misli nije bila dovoljna, Haarp i slična sranja?! Uostalom, zašto je kontrola toliko bitna?“

„Zato što je neizbežna! Ako ne kontrolišemo, bićemo kontrolisani. Zar ne shvataš?!  Imaju nešto što mogu da iskoriste protiv mene: tebe! Imaju tvoje snove i ideje, mogu da završe sve priče bez tebe.  Više nikome nećeš biti potrebna osim meni!“

Nije joj bio potreban hvatač da bi znala kroz kakav košmar on sad prolazi. „Šta nam preostaje? Plan B?“

Pognuo je glavu. Znao je da joj je to omiljeni rukopis i da ga još nije završila, ali nije imao izbora.

„Ta priča je puna rupa ali… ono najbitnije znaš.“

„Izvini“, zagrlio je.

„Preboleću. Nego, reci mi, čija je senka? Ako već vladaš svetom iz senke, hoću da znam ko je pravi!

„Niko ne zna. Sva istraživanja ukazuju na kožarsku industriju, ali…“

„Veliki štavioničar?!“ Opsovala je.

Prošlost, sadašnjost i budućnost bili su u rukama kožarske industrije, štavioničari su vladali svetom! Nastali su kao regionalna internet radionica, koja se kao virus proširila i osvojila svet. Iznedrila je pisce  čija dela su uticala na glavne književne tokove i kulturu življenja. Štavioničari su uticali na formiranje javnog mnenja, na kodekse ponašanja i mišljenja. Osnovali su izdavačku kuću Kodeks u kojoj su objavljivali svoja dela. Mase su ih obožavale, pa su vremenom svoj sud nametnuli kao jedini ispravan. Industrija zabave, kojoj je bila podređena celokupna industrija pa samim tim i ekonomija odnosno politika,  zavislila je od te malobrojne ekipe pisaca, okupljene oko Velikog štavioničara.  Svakog meseca pisali su priče, a tim lektora i urednika, dovodio ih je do savršenstva utičući na njihov tok,  svako ko nije bio saglasan sa promenama bio bi uklonjen iz projekta. Ne, nije to bila cenzura, samo želja da se stvari drže pod kontrolom. Ponekad bi se desilo da čitaoci priču ne razumeju, a kako štavioničari nisu mogli da dozvole da im se podriva autoritet, našli su rešenje-deo novca od prodaje knjiga uložili su u projekte kontrole misli.  Isprva narod se bunio, bilo je onih koji su imali potrebu da se bore sa vetrenjačama, a onda su digli ruke i počeli da se zabavljaju. Po pričama štavioničara snimani su filmovi,  pravljene su igrice, proizvodili su se fanfikšn prizvodi. A onda se Veliki štavioničar dosetio da nekim pričama udahne život i započeo je sa eksperimentima.  No, i on mora da pije vodu, pomislila je.

„Ko je Veliki štavioničar?“ Trglo je pitanje.

„Nemam pojma. Ima nas 12. Ja nisam, dakle izbor se sužava. Uostalom nije bitno. U pravu si, hvatač je  moja ideja, a niko ne može moje priče da koristi protiv mene.“  Uzela je olovku. „Sve ima svoj početak i kraj, moram što pre da završim priču.“

„Imamo važnija posla.“

„Ti se pozabavi njima, znaš plan,  a problem sa snovokradicom prepusti meni.“

„Ali…“

„Slušaj, ja se ne mešam u tvoj posao, nemoj ni ti u moj. Veruješ mi, zar ne? Odlično, a sada me pusti da pišem… I još nešto, androide uništi, moraćemo da zaposlimo ljude, ali kiborge ne diraj, oni piju vodu.“

Znala je da se slike brzo smenjuju iako nije gledala u monitor. Razmišljala je o  nezavršenim pričama, o svim nikad ostvarenim idejama. Inspiracija je preplavila, činilo joj se da se davi. Košmari se stopiše u jedan, voda je gutala sve, slika na ekranu počela je da igra, sistem je pao. Žice hvatača snova popucaše i peruške se razleteše po sobi.

***

„Zašto, Milice?“

„Sputavaš ga, da nema tebe vladao bi svetom.“

„Oduvek si bila glupa,žao mi te!“

„Ti mene žališ?! Ti koja nisi postigla ništa u životu! Prosečni proseku proseka! Bedno piskaralo! Nametnula si mu svoja nakaradna uverenja i ubedila ga da me gleda kao androida…“

„Jebote, pa ti ga voliš?! Kako patetičan motiv za izdaju!“

„Odabrao je tebe samo zato što ja ne mogu da rađam.“

„Ja ni jedno nisam rodila. Tako smo se dogovorili jer nam se ovaj svet ne čini kao prigodno mesto za podizanje naslednika.“

„Imaš petoro, ja sam ih krstila!“

„Svi su usvojeni. Zaista misliš da sam svaki put kad bih ostala trudna odlazila na drugi kontinent da se porodim samo zato jer su uslovi u našim porodilištima loši? Nekada si imala više mašte… Da, birao je mene zbog nečega što ja imam a ti ne, a to nisu reproduktivni organi, nego mozak. No, da skratim, danas ćemo te penzionisati, kao poklon od kompanije dobićeš još jednu ugradnju…“

„Mozak? Pretvorićeš me u jebenog androida?!“

„Dobra ideja, ali ne, zbog uspomena. Dobićeš ono što si sanjala! I snovi koborga se prate, nisi to znala? Dakle,dobićeš veće grudi i zabranu pristupa proizvodima kompanije. Softvere ćeš morati da skidaš ilegalno, ako pokupiš neki virus, jebiga…“ Videla joj je sjaj u očima, bilo joj je jasno da ne razmišlja o virusima, radovala se novoj ugradnji. Što manje mozga imaju to im je izraženija želja za većim grudima,  pomislila je zatvarajući vrata za sobom i uputila se ka postrojenju za flaširanje vode kako bi prisustvovala svečanom puštanju u promet serije Beta…

***

Veliki štavioničar je čitao priče pristigle za ovaj krug. Pored računara stajale su šolja sa kafom i flašica vode. Posegnuo je rukom za vodom. Pažnju sa priče usmerio je na etiketu. Voda pamti, hm, zvuči gotovo kao pretnja, nasmejao se i ispio gutljaj.

Advertisements

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s