Štavionica XXII

1b80c0f4703b8903691afdcf883512db

„Glavni štavioničaru,… ne bih da Vas uznemiravam u Vašem jutarnjem ritualu mržnje spram nelektorisanih i priča koje su promašile temu, ali jezero iza Štavionice je puno takvih…“

Glava štavionice momentalno diže pogled sa onog šta je radio – ništa preterano važno, ali ako vas zanima, hranio je svoje ljubimce.

Izleteo je i, ogrčući gunj, podigao je perje tih ljubimaca – ako vam nismo spomenuli Veliki štavioničar drži jato gusaka, i niste videli ništa tako kočoperno, kao što su ta njegova malena guščad.

Dojurivši na obalu jezera, ugledao je nepregledan broj plutajučih boca.

„Ej ti, pozovi celi tim biće neophodni da raskrčimo ovo“, doviknu jednom od šegrta.

Pošto su se nečujno poslagali iza zamišljenog Štavioničara, obuzela ih je ona nelagodna tišina, i niko se nije odvažio da prekine zen momenat velikom  šefu – kad začuše glas  koji je ravnomerno počeo priču.

„Vreme je da saznate jednu od legendi Štavionice… Ovo se prenosi samo onima koji će da je jednoga dana naslede, i ja je čuh kad sam bio mlad ko vi…“

Da bi prikrio iznenađenost, svako od prisutnih je pribegao nekoj sitnoj radnji.

Vedro nebo je nameštala pojas na kimonou, Sd je nogom nešto crtao u pesku, Indrik je pevušio neku bezobrštinu o Kraljeviću Marku, a Rat se mrštio na njih, ne zbog činjenice što su se iznenadili da je Štavioničar ikada bio mlad, nego što su bili tako prokleto očigledni.

„Jednom u hiljadu godina se stvarju uslovi da se otvore svi portali ka ovoj našoj dimenziji i samo tada i na ovaj način možemo dobiti priče, čak i iz mrtvih svetova – dakle, bolje se bacite na posao vađenja priča, jer neke imaju tendenciju da umru sa svojim autorima i svetovima i samo se dezintegrišu u zaborav, kao da nikad nisu ni postojale…“

Okrenuo se i odmerio ih je.

„Sreća po vas tako smotane je što na jedan stari svet dođe sto novih, tek rođenih i ne predajem vam bogzna kakvu odgovornost, ipak potrudite se da ih prepišete što više.   Hoću da vidim jesu li imalo bolji od vas škrabala.“

Rekavši to zaputi se ka Štavionici, i bez da se okrene, doviknu:

„Ajde, zapisujte deco, koliko često imate priliku čitati priče mrtvih, priče sa drugih svetova i to još u boci. Ne budite lenji – na posao, neće se samo prepisati.“

A za sebe promrmlja: „Konačno kafa. Jutro sa piskaralima i njihovim remek-delima nije moja zamisao savršenog jutra.“

Misli mu odlutaše na to kako je dobio ovo nezahvalno zvanje, ali to je već neka sasvim druga priča…

A vi? Šta sad vi čekate?! Portali i prolazi su otvoreni, šaljite vaše boce na adresu jezera Štavionice, ukoliko ste je zaboravili kao nebrojeno puta do sada da vam ponovimo…

Tema: Poruka (u boci, radio poruka, šifrovana poruka, poruka s one strane…).

Žanr: sve može dokle god je fantastika

Rok: 1. jun leta 2018. Ako ne može prvog juna, onda može prvog lipnja

Mejl: stavionica@gmail.com

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s