Specijal III: Najbolji intro (i odabir gusaka/tema)

Nedaleko od štavioničarskog brloga, na samoj ivici Papirne šume, feniks je glasno crkavao.

– Prokletinja jedna! – povika Glavni Štavioničar iz kreveta – Ionako ćeš uskoro da oživiš! Teatralna kokoš!

– Hmmm… Zar je već vrijeme za ustajanje – mrmljao je Šegrt, budeći se iz sna – Pa tek smo legli?

– Spavali smo 16 sati! – Glavni nije spuštao glas dok je trgao dekicu iz Šegrtovog naručja. Napokon, mlađi muškarac popusti, pokrivač mu pobježe iz šaka i otkri nago mu tijelo.

– Noć je bila čarobna, ljubavi – smješkao se i protezao Šegrt – Ovo svakako moramo da ponovimo!

– Pa sad… – mrštio se Glavni – Nije bilo loše. Jeste da se i dalje oporavljamo od Ramine smrti, vjerovatno nismo ni svjesti šta činimo, ovo je garant neki obrambeni mehanizam, pokušavamo da kanališemo svoju bol… u neke druge kanale… Al, u pičku materinu, ovo je stvarno bilo dobro.

– Hajde, dođi u krevet, tek je 11 sati…

– Ne! Dosta je bilo spavanja! Valja da se radi nešto. Štavionica je u rasulu, mašinerija nam je dotrajala, koža više nema, ne sjećam se kada je zadnji put neko zalutao ovdje.

– Pretjeruješ – uspravio se Šegrt – Evo, neko se čuje u prizemlju. Nova mušterija, smio bih se kladiti.

– Ma kakva crna mušterija – ljutio se Glavni – Ona beštija guglbot, opet nisi prozore zatvorio, samo nam guglboti ulijeću. Sjećaš li se onoga što nam je sudove porazbijao? A tek onaj što nam se posrao nasred poda!
– Tja, imali smo i gorih gostiju!

– To svakako – morao je da se složi Štavioničar – Ali to nije razlog da ne nastavimo sa radom. Moramo nešto novo da smislimo!

U tom trenutku, kroz prozor spavaonice proleti nešto bijelo.

– Guglbot! – zajauka Šegrt.

Glavni ga samo strogo pogleda pa zatim ode do neobičnog predmeta.

– Kamen. Umotan u papir… Veoma čudnovato – bio je zbunjen Glavni – Čini se da je u pitanju poruka.

– Poruka? Poruka! Nečuveno – Šegrt se oblačio – Tek sada! A kada smo ih onda čekali… ništa.

– Ma ne ta poruka, ovo je od onog izdavača. Sjećaš se one priče što sam je onomad isprdio?

– Šta piše!

– Poštovani, iako nemamo običaj da šaljemo pismene odbijenice ovoga puta morali smo da napravimo iznimku kako bi Vas zamolili da nam ubuduće ne šaljete priče. Pošto nismo sigurni da li će vas ovo pismo dovoljno povrijediti odlučili smo da ga obmotamo u kamen sa nadom da će Vas poštar prilikom isporuke pogoditi u glavudžu. Vaš Izdavač.

– Ramo bi umro još jednom da je mogao ovo da pročita! – prokomentarisa Šegrt.

– Pas mater, ovom se nisam nadao – razočarano će Glavni.

– Šta ćemo uraditi, šefe?

– A, ne… ne moraš me tako zvati dok nismo u uniformama.

– Šta ćemo uraditi, ljubavi? – ispravi se Šegrt.

– Pa to je lako… jedinu logičnu stvar.

– Napisaćemo bolju priču?

– Ne! Bože sačuvaj! Otićemo da ubijemo gada!

* * *

– Ko ide? – glasno će Glavni Štavioničar dok se mačetom probijao kroz Papirnu Šumu – Ima glavu od ramena da mu odljubim.

– Ljubavi… ovaj… šefe – pogleda Šegrt u svoje štavioničarske skute – Možda da prvo vidimo ko je, a tek onda, eventualno, da… Možda čak i neke nove drugove upoznamo u ovoj avanturi, možda nam neki dragi ljudi ispune praznine nastale odlaskom Rame…

– Ma ispuniću ja njihove praznine mačetom! – mlatarao je Glavni.

– Ali gazda, sjetite se šta nam je Ramo na samrti nagrgoljio?

– Da nikada više u razgovoru anagrame ne koristimo?

– Ma poslije!

– Da rečenice nonstop predikatom ne završavamo?

– Ne, nego da otvorimo srca novim pozn…

– Ja sam to potpuno drugačije shvatio. Oho – povika iznenada Glavni Štavioničar – Vidim nešto!

Na samom kraju šumskog puta stajao je vitez: oklop, kaciga, koplje i zajeban mačo stav, sve što uz jednog plemenitog ratnika i ide. Nedaleko od viteza kaskao je njegov štitonoša, razrastao mladić snažnih mišica, širokih ramena ali nažalost, ne previše bistra pogleda. Na leđima je nosio punokrvnog ratnog konja, sa sve oklopom i onim ponjavama što već odavno izađoše iz mode, ali pošto se konji ljudskim jezikom ne služe niko njihove vlasnike o tome ne obavjesti. A na konju – na konju stajaše najčudnije stvorenje koje su naši štavioničari imali priliku da vide (ne moramo vas podsjećati da su naši heroji par puta na svojim putovanjima vidjeli čak i gusku!). Beše to neko okruglasto biće nalik na klupko vune, samo sa dugačkim i šarenim dlakamo koje na nekim mjestima dosezaše čak i do kaljavog puta. Da nije bilo usana koje su se neprestano otvarala i zatvare, pomislio bi čovjek da je u pitanju kakva igračka.

– Šta je ovo? – povika Glavni Štavioničar.

– Hmm – nakašlja se vitez, skide kacigu i zamahnu par puta svojom dugom kosom – Da… sigurno ste iznenađeni… ja sam žensko!

– Zaboli me! Šta je ono tamo – pokazivao je Glavni prema stvorenju.

– Mladu me prodaše u  roblje, ali svojim umom zadivih… – nastavljao je vitez – sve dok me jednog dana ne spasi naočit mulat…

– Koji je ono kurac? – pridruži se sad i nestrpljivi Šegrt.

– Moj vjerni štitonoša i naša kobila Peta… spasih ih od sigurne smrti nakon što sama porazih…

– Ama čovječe, kakvo je ono govno na konju?

– Ono je kobila, a ne konj – uvrijedi se vitez – A ono gore čupavo, što na igračku liči, to vam je Čknpukpn, najopasniji stvor južno od Papirne šume, a bogami, i sjeverno od nje na pomen njegova imena drhte. Iako da, na igračku je toliko nalik da kad bi se neko kojim slučajem dosjetio da od njega plišanog ljubimca napravi, ja bih ga sigurno među prvima pazarila.

– Dabome, dabome – javi se štitonoša po prvi put – Vjerujem da bi čak i cijena bila pristupačna!

– Šta? Tako mi Presvete Kožice, o čeme vi pričate? Mičite nam se sa puta – zamahnu Glavni Štavioničar par puta mačetom.

– Hm, Gazda, možda bi nam ovi stranci mogli postati novi drugari? – došapnu mu Šegrt.

– Ko? Oni? Onaj grubijan?

– Ja sam žensko!
– Pa tek onaj tamo tupson, pa konj… i zašto ga pobogu nose na leđima? Koji je ovo… Ne mogu ih više gledati, mozak će da mi eksplodira, aaaa.

– Nisam mogla a da ne načujem kako tražite kompanjone za avanturu – približi se vitez štavioničarima – Znam da ste možda skeptični zbog moga pola, ali uvjeravam vas…

– Ne trebamo društvo! Mali, idemo odavde!

U tom trenutku, predivno stvorenje nalik na igračku koju bi vaša djeca sasvim sigurno obožavala, skoči sa konja odbi se od zemlje i zaleti u Glavnog Štavioničara.

– O ne, gazda! Pojeo je mače! Šta sada da radimo? Prvo Ramo, pa mače, šta ćemo sada?

Glavni štavioničar ne reče ništa. Otrese posljednje komade mačeta sa svoje odore, sjede na zemlju i pokaza nešto šegrtu rukom.

– Čuo sam da tražite zaposlenje – veselo će Šegrt strancima.

* * *

– Izdavač živi u ovoj šupi? – iznenađeno će Šegrt – Da li je to onaj bradati lik tamo? Onaj što… čekaj, nije valjda da kolje guske?

– Da – odgovori Glavni Štavioničar iz grma pored – Takođe, legenda kaže da svoja maljava prsa umiva suzama neuspjelih pisaca.

– Kako ćemo da uđemo tamo? – javi se štitonoša iz trećeg grma.

– Hm, već imam par dobrih ideja – reče vitez iz istog grma – Ha, iznenađeni ste što baš ja imam ideje, sigurno se pitate kako jedno žensko…

– Ti si žensko? – začudi se Glavni Štavioničar – Štogod, daj da čujem taj plan.

* * *

Mrak. Skučen prostor. Nedostatak vazduha. Šta mi je ovo trebalo, mislio je Glavni Štavioničar osluškujući šta se dešava izvan njegova skrovišta. Smijeh. Cika. Muzika. Neko slavlje garant. Štogod da je bilo, uskoro će da završi.

– Ha! – reče Glavni Štavioničar i iskoči iz torte. Soba je bila puna njemu poznatih ljudi. Neko je na plafonu okačio: KONVENCIJA PISACA FANTASTIKE, PISACA POČETNIKA I LJUDI KOJI UOPŠTE NE ZNAJU DA PIŠU NITI TO ŽELE A SVEJEDNO SU BOLJI OD GLAVNOG ŠTAVIONIČARA, ŠEGRTA I OVNA RAME (NEKA U PAKLU GORI)
– Ha? – ponovi Glavni Štavioničar, ovoga puta tiše – Ha?
– Ok, ko je ovo bedno piskaralo pozvao na zabavu? – Izdavač.

– Fuj! – Eminentni pisac broj 1.

– Strašno! Planirao sam da pojedem tu tortu! – Gojazni pisac broj 2.

– Ovo me podsjeti na jednu moju priču! – Eminentni pisac broj 3.

– Ha! – reče Glavni Štavioničar – Još bolje. Eminentni pisci, baš! Svi ste vi jedno veliko ništa sve dok ne pobjedite u Štavionici!

– Schtavionica? Was ist Schtavionica? – strana legenda naučne fantastike.

– Šta imamo od Štavionice? Samo nas pljujete, kenjate zbog sitnica, priče vam kasne, rokovi se pomjeraju svakog dana, intro vam je uvijek cringe, forum vam je nepregledan… Ko uopšte danas koristi forum? Pa sva ekipa je ionako već na fejsu? – Bivši učesnik 1.

– Hm, pa da… Zaboravio si da napomeneš kako ni nagrade nema. Ali zato eto pripremamo specijal već treću godinu zaredom!

– Oh, ne! Specijal! Pa to je još najgore. Zbog njega sam prošle godine prestala da koristim internet! – Bivša učesinica 2.

– Niko ne razumije pravila! Nisam siguran da ih i vi razumijete!  – Bivši učesnik 1, opet.

– Kako ne? – ljutio se Glavni – Imamo gusku…

– Gdje?

– Dobro, nemamo gusku ovdje, zamislite da imamo gusku…

– Zašto bih zamišljao da imam gusku?

– Da biste mogli da je napunite temom!

– Zar je guska mrtva?

– Nije! Jeste! Nemam pojma! I onda nakon što natovite gusku, onda… ovaj… izaberete gusku…

– Šta je guska?

– Da li je guska metafora za besmisao života?

– Šta? Ne! Onda izaberete  guske i dobijete temu. Svaka guska nosi ime neke poznate ličnosti…

– Zašto?

– Nemam pojma, tako je kako je. I onda pišete priču na zadatu temu, ne dužu od 12 hiljada karaktera. Priču nam pošaljete na stavionica@gmail.com najkasnije do 7.8.2018. godine.

– A gdje se izgubila guska?

– Guska više nije bitna, bitna je priča!

– Kako to guska nije bitna?

– I onda mi tu priču objavimo na blogu, a vi komentarišete priče i ocjenjujete ih sa ocjenama od 1  do 5, a možete da ocjenite priču i sa polutkama.

– Mogu li da dam 0.5 ko na Letterboxdu?

– Ne!
– I koji je smisao svega toga?

– Da, šta mi tu dobijamo u čitavoj priči?

– Gdje je guska?

– Štavionica zapravo i nema smisla, to je valjda i njena poenta. A guske? Evo vam guske, jebale vas guske! Birajte!

Guske tagovane s3

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s