2. Lavirint zasićenosti

disney

Nikad nisam shvatao sta je sreća. Shodno tome sam redovno bio mrzovoljan, asocijalan i nezainteresovan za bilo šta. Doktori su utvrdili neki sindrom disregulacije dopamina. Kao i za sve egzotičnog naziva, nisu imali rešenje.

 

Zadovoljavao sam ga pornjavom koliko-toliko. Kada me nisu mučile nesanice, šiljio sam koplje na svakakve stvari. Orgazmi koje sam uspevao da doživim su bili jedino što je uspevalo da me dovede do nečeg što bih definisao kao sreću. Mada, gotovo sve mi je bilo sranje, pa je to bila retkost.

 

Doduše, redovno mi je san bio miran posle balavljenja po Pepeljuzi, Bel i slicnim lepoticama. Njihove velike i nežne oci su mi budile snagu. Njihove glatke i fine kože sam zamišljao na vrhovima svojih prstiju. U mislima sam dočaravao kvalitetno plođenje njihovih bedara.

 

Mada, i to zadovoljstvo je bilo sve teže uhvatiti zbog zasićenja receptora.

 

Okrenuvši se lucdinom sanjanju, moje fantazije su postajale sve gadnije i kreativnije. Iz sna u san sam terao Dizni princeze da me zadovoljavaju masturbacijom, preko orgija, pa sve do mučenja njihovih genitalija.

 

Međutim, i to je došlo do svog plafona. Smučilo mi se što su prestajali žmarci oko bedara čim bih naleteo na poznate suze, uzdahe ili grcenja.

 

U jednom momentu sam počeo u snovima da primećujem da mi se pojavljuje neki čovek. Čak i u najgorim bičevanjima, stajao je u crnoj odori u uglu i posmatrao je. Od početka sam mislio da je to zaostavština mog nesvesnog, podsmevajući se mom stanju. Nisam ni pokušao da ga kontrolišem, jer me nije remetio niti je postupao neočekivano.

 

Dok, posle jednog pušenja od Snežane mi se nije obratio.

 

“Pravi umetnik i muškarac, moram priznati.”

 

Ustereptah na trenutak, ali ga primetih. Čovek je bio ćelav i kez širine lica, šiljate brade se ocrtavao u mraku izmišljene tamnice. Najvažnije od svega, nije imao oči, već mračne duplje nalik ulascima u pećine.

 

U trbuhu mi se javi da nešto nije u redu. Nikad nisam govorio ovako o sebi. Nikad i nigde nisam čuo ovakav glas.

 

“Slažem se. I mislim da je vreme tome da dođe kraj”, odgovorih i priđoh zidu u tamnici za koji sam znao da poseduje prekidač za svetlo u mojoj sobi. Pritisnuh ga i pljesnuh tri puta kako bih se probudio.

 

Ledena jeza se javi na mojim obrazima kada u svojoj sobi videh figuru u crnoj odori za crnim očnim dupljama kako je usmerena ka meni i stoji sa odvratnim kezom.

 

Predstavio se kao trgovac između svetova, Sorocin. Tvrdio je da ume da usreći ljude.

 

Koliko god da mi je ubrzano lupalo srce, upitah ga:

 

“Dobro. Šta imam ja i šta možeš ti da mi daš?”

 

“Ti imaš libido i agresivnost kao bivo,” poče on, kao zadivljen, “Takvu snagu i volju nisam video još od Minoja. Recimo da mi je potrebno da… osvajaš za određena stvorenja. Zauzvrat, imaćeš harač kakav god poželiš.”

 

“Ne znam šta umišljaš, ali niti sam ratnik, niti me zlato i osvajanja interesuju, a kamoli drugi svetovi,” odgovorih hladno, “Stoga, možeš da ideš.”

 

“Ne budi drčan, derle,” odgovori jezivo tihim glasom, “Nemaš ti šta da kažeš čoveku koji je lično poznavao neke od droljetina koje patetično iskorišćavaš u svojim snovima.”

 

Oči su mi se malo proširile, a blagi osmejak mi se jedva ocrtao na licu. Blago se osmehnu i on zauzvrat.

 

Ispriča mi da su drugačije od prikaza umetnika u mom svetu, ali da su i dalje lepe i karakterne.

 

Ali kad mi spomenu Arijel i sirene, stegnu mi se vilica i osetih kiselinu u grlu. On primeti i u čudu mi je pričao o vodenim stvorenjima.

 

Sinu mi mekana i landarava presijavajuća krljušt i smrad od kojeg se zakašljah.

 

Odjednom mi se stvori čaša vode u šaci i otpih, jedva izdržavši kiselu pljuvačku.

 

Sorocin je bio vidno razočaran, ali ipak smognu suzdržanost u svom glasu:

 

“Neka. Biće od tebe dobrog ratnika.”

 

Čim se oporavih, ušli smo kroz crni portal u drugi svet.

 

***

 

Pretvaranje u bivolida je teško teklo. Morale su da vrše modifikacije gena kako bi mi se poklopili delovi nervnog sistema, hrskavice i mišića. Redovno je bilo praćeno groznicama i napadima panike. Srećom, postao sam to stvorenje i nikad se jačim nisam osećao.

 

Bio sam najmoćniji među svetovima. Preda mnom su padali kraljevi, rušile se svemirske stanice i gorele su atmosfere. Prozvan sam Petar Osvajač. Redovno je bilo i predaja. Jos češće je bilo i plođenja vilenjakinja i žena.

 

Ali je najveći gušt bio kada su princeze došle na red.

 

Prva je bila Pepeljuga. Njen vašljivi princ je bio presečen na pola. Dohvativši njenu smeđu kosu i plave oči rekao sam joj da mi se poda ili ću pobiti svako živo stvorenje na njenoj planeti. Zbunjena se polako skinula i otkrila lepe kukove i fine grudi. Posle par minuta vrištanja, počela su stenjanja zadovoljstva.

 

Svetovi su padali i stvorenja su umirala na kopnu i nebu.

 

Ali ne u moru. To je pripadalo vodenim stvorenjima.

 

Kad god bi morao da se razmatra svet voda, zgrozio bih se na pomisao i odmah bih osmislio plan napada do detalja za osvajanje tri različita sveta.

 

Znao sam da cu morati jednom da i to mesto napadnem.

 

Sorocin je sprovodio hipnoterapiju i psihoterapiju. Disregulacijski sindrom dopamina je bio genetski, pa su kod mene pokušavali da ga leče tako što bi uzgajali moj fetus među ribama. Ne shvatam tu priču vezanu za stvaranje ganglija što sintetišu dopamin, ali je ne podržavam. Uzgajan sam u utrobi kita, dok ribe su vršile blagu stimulaciju rudimentarnih genitalija, a nanomašine grupisale u sintetske ganglije što su reagovale na stimulaciju.

 

Gađenje i povraćanje su bile redovna pojava u ovim seansama. Mikad osećanja nisu bivala blaža. Elektrostimulacija nije dolazila u obzir, jer se nije znalo kako bi reagovao hibridni nervni sistem.

 

Postojala je i činjenica da vodena Lavkraftova stvorenja postoje.

 

Vidjao sam razna stvorenja što su nekako uspevala da se vrate iz vodenog sveta Hunklentaj. Bodljikave pijavice na njihovim kičmama ili u njihovim utrobama. Vlažna, želatinska i zelenkasta koža. Korali i alge na gnojavim ranama. I, najgore od svega, beživotni pogledi, pa čak i bubrenje očiju ili njihova blaga istopljenost.

 

Ne mogu… Ne mogu…

 

Nastavio sam da osvajam druge svetove i da silujem Dizni princeze.

 

Međutim, prokleti sindrom je opet ulazio u priču.

 

Kada god sam se pario sa bilo kojom od njih, moja mačina u preponima je razvijala sve tuplju senzaciju. One su vrištale, sve češće iz zadovoljstva, a ja sam u jednom momentu prestao da svršavam. Tukao sam ih, ne iz nezadovoljstva i želje za moći, već iz mržnje što ne mogu više da doživim vrhunac.

 

U jednom od mojih odmora, Sorocin mi se pojavio sa svojim kezom.

 

“Nešto te muči, osvajaču?” upita onim svojim ljigavim glasom.

 

“Dopamin, naravno,” zabrundah, mahnuvši svojim rogovima, “Ako nemaš rešenje, ne zanimaju me seanse.”

 

“Imam rešenje, ali ti se neće svideti.”

 

Sorocin se više nije trudio da mi išta ulepšava.

 

Naveo mi je da može moj sindrom da se izleči, ali pod uslovom da oplodim Arijel i da je oplođenu donosem njenom ocu koji bi mi pružio kratkotrajnu simbiozu koja modifikuje receptore.

 

Od gađenja sam razbio naslon na svojoj stolici. Blago sam se prevrnuo i puhnuo svojim bivolskim nozdrvama. Pokušao sam da sugerišem donaciju sperme, ali nije moglo da se rizikuje tako slabim i zahtevnim postupkom, pošto sam bio neplodan.

 

Deprimiran i besan, ćuteci sam otišao da se spremim za Hunklentaj.

 

***

 

Lupanje srca, brzo disanje i drhtanje su me podsećali da sam ispred crnog portala za Hunklentaj. Znao sam da me samo čega crnina beskrajnog okeana kada budem prošao.

 

Naterao sam se da se blago smirim i prošao sam.

 

Mrak, muklo strujanje vode od prolaska materije kroz portal i opterećenje na mom ronilačkom odelu su se stvorili gotovo udarnički.

 

Odmah sam primenio sedativ i stao sam u mestu. Upalio sam reflektore na ramenima.

 

Svetlo je dobacivalo jedva tri metra ispred mene. Tlo je bilo sacinjeno od nekog peska. U jednom momentu sam video krljušti neke sitne ribe.

 

Pošto sam shvatio da ću biti pod tenzijom i pored sedativa, nastavio sam da pešačim.

 

Krećući se tromo, počeo sam da primećujem leševe. Uglavnom su bila dvonoga stvorenja, obrasla koralima mrko zelene boje. Tu se se kretale i neke pljosnate pijavice što su cedile ostatke udova koji su virili iz peska. Škrge su prekrivale delove trupova.

 

Iz mučnine me je prenuo trozubac što mi je za dlaku promasio šlem.

 

Kad sam se okrenuo, ugledao sam više sirena raznih polova kako me okružuju.

 

Sirene ni po čemu nisu lepe. To su grdosije zelene kože, neprirodno bademastih, tamnih očiju sa koralima po telu.

 

Samo jedna ženka je nalikovala idealizovanim sirenama.

 

Makljao sam se dobranih nekoliko minuta dok nisam sasekao i poslednjeg. Jedan mi je čak i probušio odelo.

 

Ona lepša sirena se držala za ranu koju sam joj načinio.

 

Dohvatio sam je za škrge na vratu i privukao njeno zbunjeno lice svom šlemu.

 

“Zakrpićeš mi oklop ili ću te iskasapiti, smeće,” prozbori zvučnik moje reči.

 

Ona jedva dohvati deo odela i prevuče šaku, ostavivši lepljivu smolu, te je odelo počelo da javlja da se uspostavlja normalni pritisak.

 

“Došao si da osvajaš?”

 

Začuh ženski glas u svom umu. Gledala je u mene. Telepatija.

 

“Došao sam da oplodim Arijel i da se oslobodim bolesti.”

 

Ona blago razrogači crne oči.

 

“Koja bolest?”

 

“To te se ne tiče, pijavice.”

 

“Tiče me se, jer sam ja Arijel,” odgovori sirena, “I želim da se podam takvom mocnom kopnenom stvorenju, ako si dovoljno zdrav.”

 

Osmotrio sam js malo bolje. Iako je imala tu gadnu smaragdnu boju i korale na rukama, njeno lice je nalikovalo lepuskastom ljudskom. Spomenuo sam dopamin.

 

Ona se blago osmehnu.

 

“Onda neka se sjedinimo i založiću dobru reč za tebe.”

 

Na njenom donjem delu se blago raširio jedan otvor, koji je u unutrašnjosti izgledao glađe u odnosu na krljušti.

 

Otvorio sam pregradu na odelu, u kojoj je bio posebno izolovan moj penis baš za tu priliku. Prišao sam snebivajući, ali sam iz sve snage se nabio u nju. Trebalo mi je vremena dok sam dosegao erekciju i uspostavio ritam.

 

Škrge su joj mahnito radile u toku seksa, oči su joj se širile, čvrsto me je hvatala za ramena.

 

Konstantno sam tražio od odela da mi ibrizgava stimulanse kako se ne bih onesvestio. Gadan osećaj mi je bio po koži penisa, odvratna mi je bila tvrdoća korala po njenim rukama i žmurio sam koliko god sam mogao. Srećom, moj ud je slao signale mom mozgu o sve većoj uzrujanosti.

 

Napokon dosegnuh vrhunac i razdrali smo se oboje toliko da se uzburkao i pesak u nasoj okolini.

 

***

 

Dovela me je do pećine u kojoj je bilo to božanstvo. Prvobitno sam mislio da je zamka ili prevara, pošto je bilo užasno mračno.

 

Onda se pojavila džinovska glava hobotnice, nalik Lavkraftovom Ktuluu. Imalo je najstrašniji, otrovni pogled crvenih očiju bez zenica. Pogled je bio neprijateljski, prodoran, gotovo hipnotišući.

 

Nisam mogao da se pomerim.

 

A onda sam ugledao Sorocina iznad te glave. Trepnuo sam, kako bih bio siguran da je to bio on.

 

“Ja sam samo došao da se postaram da transakcija prolazi dobro,” odgovori on telepatski, “Ti si morao da oplodiš Arijel i malo da osvajaš, a ja moram da dam ploditelja kako bih dobio pristup svim ostalim božanstvima svetova nalik ovom.”

 

“A šta ja dobijam?” prodrah se besno.

 

“Simbiozu koja ti treba.”

 

Čim je to izgovorio, pipci su počeli da me opsedaju. Otimao sam se i pokušavao sam da presečem neke od njih, ali su me vukli sve bliže ustima božanstva.

 

“Ne opiri se. Rešiće tvoj problem. Malo ćeš biti traumatizovan, ali šta da se radi. Arijel će sad samo na tebe da pristaje kao tvorca vodenih osvajača.”

 

Drao sam se i udarao sam u pipke, proklinjujući Sorocina.

 

“Čudno je to… U našim strahovima leže rešenja naših problema. Vaše visočanstvo, zadovoljan sam transakcijom.”

 

Prestao je da se oglašava. Jedan pipak mi je razbio šlem i usao u sve otvore moje lobanje.

 

Nisam više gospodario svojim telom, ali sam sve osećao. Trljanje škrga, mirisi voda od kojih mi je i samo telo povracalo su me prožimali. Konstantno buljenje tih ogromnih očiju raznih vrsta riba, zglavkara i ostalih odvratnih vrsta su mi se javljali. Ljigavost pipaka je postajala moja svakodnevica. Nekoliko vekova sam se mentalno raspadao u očaju, patnju i gađenju.

 

Kada ste porazili snage Hunklentaja, nisam uspeo da vam se zahvalim, jer sam bio uništen. Sada mogu.

 

I, molim vas, nikada ne sklapajte dogovore sa čudnim prilikama u snovima.

Tema: Potraga za srećom

Žanr: Horor

Ključna reč: Bivo

Ostali uslovi: Fetiš na Diznijeve princeze, osim Arijel, lik mrzi ribu

Advertisements

One comment

  1. Ima mnogo da se radi na ovoj priči: jezik, stil, završetak, sve to treba znatno da se popravi. MEĐUTIM, ova priča sadrži iskrene, sirove ideje, a to je ono što je najbitnije.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s