3. Specifično zahtjevna dijeta

Nikola Vilotic

Sarajevo. Baščaršija. Svaki grad ima neku svoju nepisanu istoriju, pa tako i Sarajevo. Ta bi se istorija odvijala svakodnevno na odredjenim mestima, učesnici te istorije bili bi na izgled obični ljudi. Oni bi na tim mestima imali isti tretman, bili bi svi isti, pa bili oni van tih mesta  doktori, pravnici, agronomi ili pak automehaničari, pa i ljudi bez škole. Na takvim mestima, raspravljalo bi se o svemu,  sem o politici, jer su te teme strogo zabranjene od strane vlasnika tih mesta.  Naravno, reč je o kafani. Dole niže od Baščaršije, u samom srcu Sarajeva, zavučena u neku usku ulicu,  nalazi se “kafana kod Nedžada”,  poznata po pripovadanju priča. Da, dobro ste pročitali, po pripovedanju priča, naime, u kafani je sedeo skoro uvek Hamza, kad bi se povela neka debata u kafani na određenu temu, on bi ispričao priču vezanu za tu temu. Nekada bi priča bila realna, skoro istinita, a nekada potpuno nerealna. Za Hamzu se govorilo da je nekada bio pisac, ali da se odao alkoholu, niko sa sigurnošću nije mogao da tvrdi ko je zapravo bio Hamza. Njegove priče nisu smetale skoro nikome, zasmetale bi samo, poneki put, onome ko bi prvi put ušao u tu kafanu, a da nije pre toga čuo za Hamzu.

Evo baš pre neku noć, desila se upravo ta situacija, gde se u kafani zadesila osoba koja nije pre čula za Hamzu. Za nekim od stolova u sredini kafane, povela se rasprava o dijeti, unosu kalorija, korišćenju raznih tableta za mršavljenje itd.  Istog momenta je Hamza započeo priču, u kafani je nastao tajac, muk, muzika je stala sa sviranjem, moglo se čuti samo disanje, i zvuk muva,  svi su pomno gledali u Hamzu, čak je i konobar sa punim ajncerom stao kako bi ispratio početak priče.

-Godina je 3049. Sarajevo, ili kako se tad zvalo Metasarajevo, dvadeset godina nakon rata sa klonovima iz svemira, Stevan je bio ratni heroj, odlikovan brojnim ordenima, medaljama za hrabrost, kako od stranih državnih institucija, tako od matice svoje zemlje Nove Jugoslavije. I kako to biva sa herojima od pamtiveka, posle svih ratova poznatih čoveku i njegovoj istoriji, uključujući i ovaj zadnji protiv klonova, heroji bivaju zaboravljeni…

-Čekaj, stani, o čemu govoriš? Kakav Stevan? Kakvi klonovi? Znaš li ti u kojoj godini živiš, čoveče?- rekao je zbunjeni čovek, negde iz ćoška kafane, očigledno prvi put u ovoj kafani, prekidajući Hamzu.

-Alo, bre majmune pusti čoveka neka priča priču, ako ti se ne sviđa, vrata su ti tamo.- odgovorio mu je čovek iz drugog ćoška,pokazujući na izlazna vrata, i u kafani je ponovo ponovo tajac.

Taj čovek, naravno, nije napustio kafanu. Kad se sve smirilo, Hamza je nastavio priču.

-Stevan je sada imao oko dvesta osamdeset kilograma i više se nije kretao, posle rata kada više nije imao svrhu, počeo je naglo da se deblja, i prestao je da izlazi iz stana koji mu je dodelila matica. Jedino društvo mu je bila ELIF hologramski prikaz, njegove svesti i podsvesti, a i više od toga, tehnologija koja mu je omogućavala da zaviri iza neprijateljskih linija. Hologramski prikaz je jedino mogao da vidi on, i šta joj naredi ona bi momentalno izvršila, pozvala bi telefon, uključila tv, ili pozvala hitnu pomoć, mogla je i da izvrši radnje za koje bi „mislila“da su potrebne telu za koje je bila vezana.

Tako se negde na Mreži pojavila reklama o doktoru koji organizuje kampove za mršavljenje, i ELIF, je prijavila Stevana.

-Dobro jutro, Stevane!- povikala bi ELIF, kao i svako jutro.

– Kako dobro, Elif!- odgovorio bi Stevan, kao i uobičajno, mrzovoljno.

– Imam lepe vesti za vas, pre nego što počnete gunđati, pustite me da završim. U zemlji je kamp za mršavljnje, doktora S-a, i ja sam vas prijavila za to.

-Šta si uradila?

– Teleport je spreman, idemo…

I pre nego što je završila rečenicu obreli su se u kampu. Znala je da ako ga bude pitala, pola dana će provesti u prepirci i ubeđivanju, ovako joj je bilo mnogo lakše.

 

Dobro jutro, ja sam Doktor S.

-Dddobro jutro.- odgovorio je Stevan zbunjen, gledajući u ELIF, koju naravno, niko drugi nije primećivao.

– Ovde ste da smršate, a ja sam ovde da pomognem da smršate, za sedam dana bićete u top formi.- nastavio je doktor,- da li se vi slažete da počnemo.

-Ddda.- odgovorio je Stevan.

– Onda ovako, vaša dijeta će se sastojati u sledećem rasporedu, prva tri dana baziraće se na ishrani, četvrti dan ćemo početi sa laganim fizičkim pripremama, da bismo sedmi dan završili sa dijetom, kada će te odavde otići normalne težine za vašu visinu. Pre nego što počnemo, potpišite se ovde. – rekao je doktor predajući mu hologramski ugovor, Stevan je bez ikakve reči potpisao.

Dijeta je tekla, baš onako kako je rekao doktor, bila je zahtjevna, jeo bi voće, povrće, treći dan je bio na isključivo na vodi. Vidno je gubio kilograme, četvrti dan je već mogao da se kreće i započeo je fizičke pripreme, koje su već peti, šesti dan bile ravne onim njegovim vojnim vežbama. Sedmi dan je imao osamdeset četri kilograma, što je za njegovu visinu od metar devedeset  jedan centimetar bila svršena težina. Napustio je kamp, i već krenuo da nadoknadi sve, da obilazi grad,da posećuje raznorazna mesta, osetio se živim ponovo. Drugi dan po izlasku iz kampa, kad je bio u poseti večnom plamenu, koji gori još od 1984. godine, naglo mu je pozlilo, počeo je povraća krv, medicinski teleport ga je momentalno prebacio u bolnicu. Doktor je ustanovio da je u ishrani koristio zabranjenu supstancu Rahtol, koja je prouzrokovala propadanje svih unutrašnjih organa, ta supstanca mnogo sporije deluje, međutim,  podstaknuta raznim supstancama kojima je bio izložen kroz mnoge godine ratovanja, ubrzano je dejstvo ove supstance. Umirao je, polako, gledajući u ELIF, koja je polako počela da nestaje, kroz osmeh je uspeo da joj kaze.

-Hvala ti, na svemu!

ELIF je nestala, i u tom trenutku Stevan je ispustio poslednji dah. Umro je sa osmehom na licu, što doktoru nije bilo jasno, smrt je konstantovana na njegov rođendan 1. juna 3049. godine u 13.37h.

-Ovo je strašno, i gde poenta te priče.- nadvezao se zbunjeni čovek iz ćoška.

-E, sad mi te dosta.- rekao je onaj drugi, hvatajući ga za revere.

Negde iz pomoćne prostorije iza šanka, začuo se glas Nedžada, vlasnika kafane, koji je bio stamen čovek, nalik divu, grdosija od čoveka, visok preko dva metra težak  oko sto pedeset kilograma, bivši  Bodibilder u Strongmen seriji.

-Dostaaa!!!- hvatajući obojicu, odižući ih sa zemlje.- u mojoj kafani nema tuče.

-Ali, vređao je Hamzu.- odgovorio mu je onaj drugi skoro mucajući.

-U mojoj kafani ja zavodim red.- nastavio je Nedzad obraćajući se drugom, ali da obojici bude jasno, zatim se obratio prvom.- Hamza je „inventar“ ove kafane, i tu je da priča priče, ako ti se ne dopada to što priča lepo napustiš kafanu, da li sam bio jasan?

Obojica su nemo klimnula glavom. Nedzad ih je spustio. I krenuvši opet nazad u pomoćne prostorije, dobacio je jednom drugom „inventaru“ kafane, tj. konobaru.

-Daj im šta će da popiju, na moj račun.- zatim je izašao iz prostorije.

Život u kafani se počeo ponovo odvijati po starom, Hamza tamo i dalje priča priče, svratite, možda neka bude i zanimljivijija od ove, u svakom slučaju navratite na hladno Sarajevsko ili Nektar pivo, ili samo na priču, potpuno je svejedno, pa ko voli nek izvoli.

Tema: Specifično zahtjevna dijeta
Žanr: SF alternativna ili buduća istorija
Ključna reč: Zabranjeno
Seting: Neki od gradova predstonica zemalja bivše Jugoslavije….
Advertisements

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s