ŠP (poetsko odeljenje): Strašilo

scarecrow

Pogrebno ruho, gospodin taj, od slame nosi

Što razapet, u dronjcima, već dugo kriv stoji.

 Trulež mu kiša spira dok vetar kružni kosi;

Nikog više nema da mu novi kaput skroji.

Dok oblaci crnih ptica iznad polja kruže

Tek poneka od njih tiho sleti mu na rame,

U gluve sate sa njim bi tajno da se druže

Sva čuda onog sveta što izviru iz tame.

I zovu me šapatom da na pir noćni svratim,

Kroz lavirint zlatnog žita staze do njih vode.

Sada bih, da mogu kući, dragoj da se vratim

Ali umorne noge po živom blatu hode.

Bestragija pusta! Ima li joj igde kraja?

 Uzalud je bekstvo, svaka molitva i nada.

 Strašilo me ćutke gleda, želje svoje zbraja

Da od  užasa silnog moj krhki razum strada.

 

Autor: Ivan Ristić

Advertisements

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s