Štavionica predstavlja: Veštičje voće

Fresh-apples-grass-fruit-night_3840x2160.jpg

Izida, Astarta, Dijana, Hekata, Demetra, Kali… Inana

Sve su bile na broju. Plesale su oko male vatre koja je ponoćnim povetarcem rasipala njihove senke po okolnim zasadima bašte. Gledao ih je krijući se iza ćoška prozora u potkrovlju. Čuo je šapat njihove pesme kao da se nalazio dole među njima. I svaki zbor, četvrti po redu, bi počinjale istom pesmom, kao da se prozivaju da vide da li su sve tu.

Izida, Astarta, Dijana, Hekata, Demetra, Kali… Inana

Slušao ih je još skoro nepun sat, i odlučio da ponovo pokuša da im se prikrade. Sišao je škripavim stepenicama, usput zavirivši u Olginu sobu da se uveri da bolesna starica i dalje leži spokojno na krevetu gledajući poluotvorenim očima u plafon. Izašao je iz kuće, prošao kroz staru šupu iz koje ga je vrebao rđavi traktor i zatekao isti prizor kao i prethodne večeri. Vatra je i dalje gorela, od devojaka nije bilo ni traga, a prelepo, krupno, mirišljavo voće ležalo je rasuto svuda okolo: jabuke, šljive, orasi, pomorandže, kruške… Ako ovako nastave, pomislio je, mogao bih od ovoga i ispeći nešto ljuto. Pokupio je koliko je mogao da ponese i vratio se u kuću.

-Doktor je rekao samo vitamini, puno tečnosti i kućno lečenje, možeš ti to sama da prebubaš- rekao je, stavljajući voće na komodu pored kreveta. Jedva ga je propratila pogledom kada je ušao, sa sjajem u očima koji je upozoravao na temperaturu tela preko četrdeset stepeni. Otvorila je usta i promrmljala nešto, a on je iskoristio priliku da joj poturi krišku jabuke.

-Ja te titram a ti tako! E pa evo ti ovde pa se leči sama –reče izvukavši prst izrendan lažnim zubima. Izašao je iz sobe ljutito i otišao u malu letnju kuhinjicu gde će dočekati jutro uz poluprazan bokal rakije.

***

Dobra vest je da je ustajala noću da prošeta, pomislio je. A loša: opet je otvarala prozor i pustila te grozne životinje unutra da crkavaju po sobi. Ne vredi mi više ni da je grdim, greota!

Oko kreveta, kao i prethodna dva-tri jutra, ležale su uginule ptice, ježevi, miševi a ovoga puta i jedna mačka. Strpao je mrtve životinje u džak od krompira.

-Mogla si barem do kupatila da se odgegaš, već treći put ti moram menjati čaršav zbog povraćke.

Starica odgovori slabašnim mrmljanjem.

-Oprosti, majko –reče on najzad, sažaljivo -Znam i sam koliko ne voliš doktore, ali ako ti eto kažeš, pozvaću nekoga da te poseti. Mada opet, mislim da si dovoljno jaka i da možeš sama da se izboriš. Ali nemoj biti tako tvrdoglava, ako ti se kaže da moraš da jedeš voće, jedi. A sobu luftiraj ujutru, vidiš da ti noću gamižu miševi i uleću golubovi i vrapci u sobu. Nije dosta što nam baštu uništavaju, pa sad i ovde dolaze da skapavaju i gade kuću.

Starica ga je samo posmatrala modrim očima.

-Ništa se ti ne brini, sve ću ja to da sredim- reče, uze džak sa mrtvim životinjama i pođe napolje ka poljskom veceu.

Uspeo je napokon sebi da prizna: prvi put je osetio slobodu. Bilo mu je žao majke, naravno, ali je znao da je ona jaka žena, koja sa svojih sedamdeset godina i dalje nosi celo domaćinstvo na leđima. Nije ni on bio toliko nesposoban da ne ume da zalije baštu, upali vatru, otkuva posteljine ili pospe furadan po tavanu i u praznim svinjcima i to tako da ne padne pod kljun živini. Dodatna zaduženja koja je preuzeo na sebe mu nisu zagorčala život koliko mu se osladio silazak u podrum kad god je hteo da natoči po koju flašu dedine rakije i, povrh svega, da uživa u pesmi noćnih devojaka, pogotovo ako nema nikoga da ga otera na spavanje u deset sati.

***

Ni sledeće večeri nije uspeo da im se približi. Devojke su isparile, ostavivši za sobom rajsko voće i malu vatru. Odlučio je da ih sačeka tu u bašti, do jutra ako treba. Seo je na stari betonski blok, ubacio još dva tri drveta u vatru i osvrćući se, i sam zapevušio njihovu prvu pesmu:

Izida, Astarta, Dijana, Hekata, Demetra, Kali… Inana

Budila se zora, vatra se polako ugasila, a devojaka nije bilo nigde na vidiku. Suvo grlo ga je zasvrbelo- proklinjao je celu noć zašto nije poneo bar jednu flašu da mu pravi društvo. Uzeo je jednu jabuku iz trave. Bila je tamno-crvena, boje zgrušane krvi. Protrljao je o gunj, izvadio nož, odsekao krišku i počeo da žvaće. Prvi zalogaj bio je sladak kao med. Drugi je već bio nekako čudno kiseo. A treći mu je još više zagolicao grlo, kao da je progutao zavežljaj perja.

 

Autor: Ratiger

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s