3. Ne bojim se da umrem

vorior

Sećam se da sam učio  kako smo pokoravali svetove. Podatke o njima smo skladištili u Mnemoničkom hramu, mestu izvornog znanja Sejtorenaca. Moja priča počinje iskrcavanjem na  planetu Anardor. Naređenje da prikupim podatke o njoj sam prihvatio s entuzijazmom. To je bio moj prvi samostalni zadatak.  Obukavši se u ratnu uniformu, ukrcao sam se na šatl i sleteo na Severni kontinent.

Šljunak pod mojim čizmama je jedva čujno pucketao narušavajući tišinu. Isukao sam jonski mač dok sam prelazio preko mosta gde su se videle iscrtane rune na kapiji dvorane srednje kule. Treniran da kontrolišem strah odlučno sam otvorio drevne vratnice. Izvežbano oko je upilo svaki detalj ogromnog prostora u čijem centru je stajao oltar, obasjan desetinama sveća. Nameravao sam da skeniram znakove života, ali me je u tome prekinuo vetar toliko snažan da je proizvodio zvuke nalik na šum mora za vreme oluje. Prozori dvorane su se otvorili uz tresak. Premda su sveće bile pogašene, čvrsto su stajale.

Zatvorio sam oči, znajući šta me čeka. Vizija mi je dala uvid u napad Porfirosa, oslobođenog demona iz Bezdana kojeg je po molitvama kalijanti, sveštenica ovog sveta, boginja Alistra oslobodila. Iznad oltara je lebdela sfera i stvarala zvuk što mi je cepao kosti.

Zastrašujuće stvorenje je upravo izlazilo iz ponora pakla.

Zašto su me poslali samog na ovo mesto?

Nisam stigao da podrobnije razmatram ovo pitanje, jer su me pipci čudovišta napadali. Sekao sam jedan po jedan, ali ih bilo previše. Odsekavši mačem dva pipka s leve noge, otkotrljao sam se u stranu i izvukao bodež iz čizme da bih ga bacio u njegove oči, ali me je stvor omeo u nameri. Mlaz svetlosti mu je suknuo iz usta ciljajući u mene.

“Nahraniću se tvojim kostima, smrtniče.”

“Prvo ćeš morati da me pobediš!”

Adrenalin u meni je proradio. Jurnuo sam s mačem ka demonu ciljajući u njegove oči. Kako znam koja mu je slaba tačka?

Zamahnuo sam sečivom ka njegovoj glavi, nesvestan svih demonovih moći. Zato nisam na vreme primetio da se tlo pod mojim nogama pocepalo. Ni sam ne znam koliko vremena sam padao. Pipci su me stezali čvrsto lomeći me; stvor se ustremio ka meni nameštajući svoje čeljusti u zlokoban osmeh.

“Vidiš sada.”

Neću umreti na taj način!

Svestan da imam samo jednu priliku, svu snagu sam usmerio da zubima aktiviram priključak smešten na desnu nadlakticu. Kad me je približila sebi dovoljno blizu da osetim zadah njenih usta, naciljao sam; snop crvene svetlosti ga je pogodio u oko. Zver je vrisnula i oslobodila mi desnu ruku u kojoj sam još uvek držao mač. Iz jednog poteza sam joj odrubio glavu. Gurnuo sam Porfirosa od sebe, svestan da će to produbiti moje rane, pitajući se kad će koliko ima do dna.

***

“Sorn umire.”

“Da bi se ponovo rodio.”

“Koliko puta ćemo ovo ponavljati?”

“Dok jedan od njih ne pobedi.”

“Zar mu vizije ne mogu pomoći?”

“Nisu to vizije. To su izabrana sećanja njegovih prethodnih pokušaja koja smo ubacili u njegov um kako bismo mu dali šansu.”

“Šansu za šta? Sasvim je jasno da je nerešeno.”

Alistra je gledala u Mnemonika i čekala odgovor.

“Korišćenje vremeplova zahteva strpljenja… boginjo.” Poslednju reč je izgovorio prezirno. “Sklopili smo pakt sa tobom. Naš najbolji ratnik protiv tvog da bismo izbegli krvoproliće.”

“Ne podsećaj me na to masovno uništenje”, procedila je. “Oteli ste nekolicinu sveštenica, sve ih poubijali, a zatim ste pokrenuli vremeplov i osmislili ovu besmislicu!”

“Kad smo ti dali naše moći i ti si koristila blagodeti vremeplova kako bi zbog toga si dobila status boginje na svojoj planeti”, podsetio ju smeškajući se zbog njenog izraza lica koje je odavalo bes. “A sada, ponovo ćemo vratiti Sorna.”

Alistra se okrenula na peti uputivši se ka kontrolnoj tabli da bi aktivirala vremensku mašinu. Osećaji su se smenjivali u njoj dok su joj drhtavi prsti pritiskale iscrtane rune na konzoli. Međutim, da li zbog toga što je toliko puta bila primorana ovo da radi, te joj je popustila koncentracija, ili je to bio bunt nagomilan viševekovnim mučenjem njenog naroda, Alistra je ukucala novu komandu; napokon se usudila da Sornu da sećanja o Suštini.

***

“Pamti šta si bio. Gledaj šta ćeš postati.”

Glas je zvučao zlokobno, odavši mi taštinu Mnemonika.

Video sam Put. Od krvi i mesa do mašina; put od pripadnosti jednom polu do postanka ni jednog ni drugog ili možda bolje reći i jednog i drugog. Put koji je trajao milenijumima. Sećanja mojih predaka su usađena u naš um nekad milom, nekad silom. Stigao sam do trena kad sam  zbog savršene genske modifikacije, izabran za projekat “Anardor.”Mi smrtnici uvek želimo nemoguće: šetanje na mesecu, da dosegnemo galaksije, sa strahom i pohlepom u srcima. Rat je postojao od momenta uzdizanja civilizacije, samo da bi posle izvesnog vremena okončala svoje postojanje.

“Ko kontroliše vreme, kontroliše sve”, šaputali su u sećanjima moji tvorci. ”Učeći se na greškama iz prošlosti, eliminišemo prevrtljivost sadašnjice i neizvesnost budućnosti.”

Shvatio sam kako su moji tvorci  u dalekoj prošlosti na putovanjima po svetovima vršili izmene na nama – i tako su od Magova postali Mnemonici koji su stvorili novu vrstu ljudi. Nas. Ratnike da pokore planete. Evoluirali smo od običnih smrtnika. Produžen nam je život i dobili smo moći, nedostižne običnim smrtnicima. Istražujući i stičući znanja, zaboravili smo lekciju o ljubavi: primi i daj. Prihvatili smo moć logike i tehnološkog razvoja.

U viziji sam video rune na konzolama koje su bile identične na runama koje sam video na kapijama srednje kule.

Otresao sam glavom, zgađen. Zar ja nemam pravo da bar jednom donesem drugačiju odluku? Osetio sam teret  iz svih prethodnih života I shvatio sam šta moram da uradim da prekinem ovaj, za mene vremenski paradoks. Ne samo za mene, već i za Anardor.

Visoka i stasita žena mi je prilazila i uklonila mi je kablove iz glave.

“Moje ime je Alistra.”

Premda se predstavila, znao sam da sam je već video. I da mi je ovo radila bezbroj puta.

“Hvala ti što si mi omogućila da sagledam istinu”, šapnuo sam joj, srećan jer sam povratio izgubljenu ljudskost. Bez oklevanja sam joj saopštio odluku. “Ne bojim se da umrem.”

Advertisements

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s