9. Žabac

Staklo je bilo musavo i lepljivo. Svetiljka je žarila odozgo i terala ga da se vraća ka smrdljivoj, učmaloj vodi. Terarijum, njegov najnoviji dom, je smrdeo i bilo je krajnje vreme da se očisti. Beli mantil je promakao pred njim. Podigao je nogu i još jednom je zalepio za staklo. Uzalud. Prošla je i zamakla... Continue Reading →

Advertisements

8. Uspavana Ligeja

  Stari su ponekad, doduše nevoljno, pripovedali o Kraljevini senki iza sedam sunaca i sedam meseca, ali samo kada bi deca postala jogunasta i odbijala da slušaju ma koju drugu priču. Nije bilo lako objasniti mališanima nesreću  tamošnje kraljice i kralja koji su mnogo godina bili bez dece. Fortuna je naposletku ipak pogledala i to... Continue Reading →

7. Ud’rite mi na junaštvo!

  Beše to u vreme kada su svi iz svite Nesamrtnikove poginuli, a do jednog. Sam je Nesamrtnik u večnome boju ostao sa keružanjom nekakvom. Al' nuto, ovaj jedan, najmlađi od njegovi' sedam 'iljada braće, nije se dao tako lako. A pošto izbiše lisicu Baš-Čelikovu te i njega tako pogubiše, zmajevski, skoloski i orlovski car... Continue Reading →

6. Šenin

Nedaleko od same Zaporoške Siči u jednom selu sa druge strane Dnjepra, živeo je tada već vremešni Prokop Afanasijevič Kotov sa kćerkom Anfisom. Živeli su sami u velikom domaćinstvu, a povremeno bi ih obilazila Prokopova sestre Feodosija da pričuva Anfisu dok je bila mala ili da obavi kućne poslove kojima je bila vičnija snažna ženska... Continue Reading →

5. Стаза кроз шуму

    - Молим те Кево, само један једини!-Клечим. Шаке су ми склољење у преклињању, па ипак не успевам обуздати њихово дрхтање. -Молим те Кево, учинићу све, знаш добро да хоћу.- Гледам га заводљивим погледом, стваљам му до знања да ме може имати, поново. -Ајде, ајде не слинави-глас му је хладан, у очима гнушање-уосталом душо,... Continue Reading →

4. Ružica Nemrtva

  Sve je izgledalo netaknuto, Aurora se sablaznula videvši da unutrašnjost zamka izgleda kao da još uvek neko živi u njemu, kao da je vreme stalo. Pošla je da traži svoju mačku Keti, koja se po običaju šunjala u šumi ili pak u nekoj od obližnjih urušenih kuća. Nikada nije odlazila ovoliko daleko da je... Continue Reading →

3. Kraj detinjstva

  Purpurni oblaci razmazani po svodu. Džungla, kao da se žuri u suton, ogrne se tamom i sparinom, podigavši oblak komaraca. Laguna ušuškana među rastinjem, mlečnoplava i ravna poput stakla, fosforescentno bledi, kao nestvarna. Zrikavci naglo živnuše. - Naravno da sam došao sam - reče kapetan Džejms, prislonivši gvozdenu kuku na grudi. - Gusar uvek... Continue Reading →

2. БЕСКРАЈ

  Закључана у соби број 666, у лудници " Бескрај", Алиса Блу се смејала без икаквог разлога. " Мислите да ће ме ово задржати у вашој смртничкој соби? О за име света, како ћу вам пити крв вечерас када моје плишане животиње оживе, о како ће лобање бити сломљене." рече она и устаде са пода.... Continue Reading →

1. AGDA(1919)

Juče sam ponovno mislio na nju. Usred pretrpane holivudske ulice, prodoran ženski vrisak me, ni kriv ni dužan, transportovao u neko drugo vreme, u neku drugu zemlju, gotovo dvadeset godina ranije... Tamo me je čekala, okupana bojama mojih sećanja, smešila se jarko crvenim usnama, Agda kakvu sam nekada poznavao, potpuna razlika od crno-belog duha kojeg... Continue Reading →

Blog at WordPress.com.

Up ↑