12. Spasilac

Ja sam lud. To sam kasno shvatio. Tek kada sam se zapitao da li ludak može da bude pri dovoljno zdravoj pameti da ispravno prepozna postojanje bilo čijeg ludila, pa i svog? Uglavnom, odlučio sam da verujem sebi jer ko bi, inače, ostao normalan provodeći mesece, godine, decenije - odavno sam izgubio svest o vremenskoj... Continue Reading →

Advertisements

11. Priča o nasledstvu

Zamak Ol nalazio se u istoimenoj oblasti Kraljevine Latije. Kraljevina Latija se satojala od devet oblasti okruzena, sa tri strane morem i graničila se sa Carevinom Kalijom na severu, protiv koje su se borili pre tridesetpet godina za nezavisnost. Latijom je vladao kralj Hranislav uz pomoć ser Igora, državnog sekretara i ser Branimira, kraljeve desne... Continue Reading →

9. Kra(l)j

Kazaljke na svim satovima su se uzvrpoljile. Posmatrao je njihov užurbani ples dok je čekao rusku delegaciju u hladnom holu ispod zemlje. Prokleti Rusi, nikada ne dolaze na vreme. Spustio je pogled na noge koje su poskakivale od nervoze. Ubrzati vreme bila bi najgora opcija u ovom trenutku, kada već i ovako ide dovoljno brzo.... Continue Reading →

8. Karnivokratija

  Uvek kažem: čoveka ne možeš zaista upoznati dok ga ne vidiš gladnog. Siti ljudi su u životu i ovakvi i onakvi – impregnirani diplomama i titulama, zvanjima i visokoparnim principima, ljudi su i mrcine i fini, i pametni i lepi i ružni i glupi, i obrazovani i lažljivi, i ponosni i snishodljivi, ali samo... Continue Reading →

6. Jači si!

  S prekrštenim rukama na leđima, starac je posmatrao svod. Očekivao je sinove. Jedan njegov, jedan usvojen. Zov smrti je jačao. Valhala ga je čekala. Starački dom „Senovite poljane“ na Midgardu je prikladan za čekanje smrti, pomisli. Ona je dolazila. Pošto je osećao svoj kraj, morao je obojicu pripremiti za ono što sledi. „Oče?“ Torov... Continue Reading →

5. Hatšepsut

      Enter   “Gospodarice, kralj Tut...”, poče usplahirena služavka drhtavim glasom. Lepotica kože boje čokolade i prozirno zelenih očiju se uspravila u krevetu, ne odajući znake uzbuđenja. "Ah tako... Budi dobra i donesi kraljevu svečanu odeću, nemes maramu za glavu, bič i mlatilicu. Požuri, Tia, nemamo ceo dan." "Jeste li sigurni, gospodarice, ako... Continue Reading →

4. Grobnica na Krovu svijeta

    Vjetar je nemilosrdno šibao tri figure koje su zametene snijegom kročile naprijed uskom stazom, koja se pružala duž strane planine. Urlao je ismijavajući naslage njihove odjeće ujedajući kroz nju skroz do kosti i nije puštao. Zavjesa satkana od pahulja je bila toliko gusta da se jedva vidjelo dalje od desetak stopa. Kročili su... Continue Reading →

3. Gospa Davitelj i Kralj Životinja

  putovanje Sunce je izvuklo zoru iza dalekih kamenih stena, provuklo crvene zrake kroz visoke trave i donelo svetlost do mesta gde je mračna šuma počinjala, a svet završavao, pritom uznemirivši Gospu iz dubokog sna i obasjavši beživotno telo njenog saputnika što se klatilo sa obližnje grane, poput nekog grotesknog prezrelog ploda. Gospa nije bila... Continue Reading →

Create a free website or blog at WordPress.com.

Up ↑